Од нашег дописника
Москва, 11.  јануар – Ступањем на снагу измена Кривичног законика, од данас се у Русији уводи нови облик кажњавања – ограничавање слободе. Тако ће стотине хиљада „ситних криминалаца” бити спасено затвора. Досадашњи закон је био веома строг, поготову кад је реч о ситним преступима, па се често дешавало да човек, рецимо за клевету, ситну крађу или увреду, седи у затвору три године са окорелим криминалцима, па је кад изађе, од њих већ добро научио „занат”.

Према новом закону, осуђени неће имати право да напуштају стан у одређено доба дана. Поред тога, неће, без дозволе органа контроле, моћи да мења стан или град у коме живи, ради или учи, нити да посећује јавне манифестације. Суд одређује обавезе осуђеног у које обавезно спада и да мора једном до четири пута месечно да се јавља милицији, која такође, може да му, изненада, дође у контролу.

Казна ограничавања слободе, као основни облик казне за преступе мале и средње тежине, обично траје од два до четири месеца. Она се може применити и као допунска казна за оне који су извршили тешке и посебно тешке злочине (укључујући и покушај убиства или рушења уставног поретка), по повратку из затвора. Њима се може ограничити слобода на период од шест месеци до две године.

Ова врста казне не може се примењивати на странце, војна лица, људе који немају држављанство, ни место сталног боравка у Русији.
Уколико осуђени прекрши правила понашања, суд може кућни притвор да му замени затворском казном по систему – један дан лишавања слободе за два дана ограничења. С друге стране, за добро понашање, осуђени може да добије одмор или право да путује за викенд или за празник.

Павел Крашенеников, председник думског Комитета за законодавство, сматра да неће бити техничких проблема са применом новог закона јер су и до сада постојале условне казне, што је практично, врло слично. Сада се само даје судовима више могућности да примењују такву казну за оне који не представљају озбиљну опасност за друштво.

У неким регионима Русије већ су обављани слични експерименти – осуђени на кућни притвор морали су да носе електронске „наруквице” преко којих се сателитски пратило њихово кретање, тако да је инспектор могао у сваком тренутку да зна где се осуђени налази. Могуће је да ће се сада постављати и видео камере у становима осуђених.

„То није баш ни јевтино, али држава иначе троши на једног затвореника око 500 евра месечно. На овај начин ће се растеретити затвори, а људи ће живети са својим породицама па неће бити негативног ефекта за породицу, ни уништених судбина због, на пример, украденог новчаника”, каже Крашенеников.
Противници ове реформе сматрају да ће ове мере бити протумачене као слабост државе и да ће донети само штету. Уз то, оне ће постати још један извор корупције. „Онај ко буде имао пара да да мито, седеће пред телевизором у својој топлој соби, а ако не може седеће у затвору”.

Њима одговарају присталице новог закона подсећајући их да и сад постоји корупција, а према статистици, после суђења се испостави да 28 процената оних који су седели у истражном затвору или није криво, или се кажњава административним казнама. Тако су, ни криви ни дужни, провели некад и годину и више дана у затвору, а кад се врате, врло често, више немају ни породицу ни пријатеље у чијим очима заувек остају криминалци. Од оних који заврше у затвору, трећина је тамо због ситних прекршаја као што је, на пример, украдена векна хлеба, или туча са друговима у пићу. Уосталом за затвор увек има времена, а дати човеку шансу да се поправи увек је боље и ефикасније.

Федерална служба безбедности израчунала је да ће применом ове законске одредбе око 113 хиљада људи годишње бити спасено од затвора. Верује се да ће већина заувек престати да се бави ранијим „занатом” јер су у тој категорији најчешће млади људи, тинејџери који први пут крше закон.