Prosečna britanska porodica godišnje baci hranu vrednu 610 funti, izračunala je nedavno vlada u Londonu, pozivajući građane da menjaju navike u ishrani.

Neiskorišćene namirnice svake se godine pretvore u 6,5 miliona tona đubreta, a polovina onoga što završi u kontejnerima bila je sveža, netaknuta hrana.

Istraživanje koje je naručio „Dauning strit” pokazuje da Britanci na ovaj način bezobzirno odbacuju 10 miliona funti, trećinu novca koji izdvajaju za kupovinu prehrambenih proizvoda.

„Ono što me je najviše šokiralo jeste koliko košta hrana koju bacamo u vreme kada rastu računi za nju,” izjavila je Liz Gudvin, koja je radila na studiji.

Kako piše „Dejli telegraf”, ministar za ekologiju Hilari Ben pokrenuo je debatu o navikama Engleza, navijajući za to da građani uskoro promene način na koji „proizvode i konzumiraju hranu”.

Krivci za rasipanje hrane i para su, tvrdi ministar, preobimna pakovanja, mnogo veća od onoga što čovek može da pojede, bar pre isteka roka upotrebe.

Ben očekuje od supermarketa da više ne reklamiraju ponude tipa „kupite jedan, dobićete drugi besplatno” i da umesto toga prodaju manja pakovanja po nižoj ceni.

Tako će Englezi uštedeti novac i smanjiti emisiju štetnih gasova, smatra „Dauning strit”.

„Skok cena nafte i hrane bio je poziv na uzbunu,” kaže Ben.

Britanci su godinama izdvajali manji postotak svojih zarada od drugih građana EU za namirnice, ali se zbog skoka cena energenata ovi trendovi menjaju. Cene hrane najviše su od 1997.

Rešenje je u tome da se proizvodi više sa manjom upotrebom energije, kaže ministar. Između ostalog i genetski modifikovana hrana.

„Ako genetski modifikovana hrana može da pruži neki doprinos, onda mi kao društvo imamo mogućnost da iskoristimo tu tehnologiju”, kaže Ben. Njegove reči oštro su kritikovale grupe protiv genetskih modifikacija koje tvrde da predlog vlade nije vodilja ka jeftinoj hrani, ali jeste skup pi-ar.

Ministar predlaže da Britanci sami uzgajaju voće i povrće u svojim baštama, kupuju domaća jela, pazare samo onoliko koliko im treba, i to sveže namirnice sa britanskog tla, a ne vansezonsku robu iz uvoza. Ne treba da obraćaju pažnju na preporučeni rok upotrebe ako je hrana zadržala izgled i ukus.

Kada bi se sve ovo ukorenilo do 2020, tvrdi London, engleski vazduh bi se pročistio u istoj onoj meri kao kada bi se sklonila petina automobila sa britanskih ulica.

J. Stevanović