Просечна британска породица годишње баци храну вредну 610 фунти, израчунала је недавно влада у Лондону, позивајући грађане да мењају навике у исхрани.

Неискоришћене намирнице сваке се године претворе у 6,5 милиона тона ђубрета, а половина онога што заврши у контејнерима била је свежа, нетакнута храна.

Истраживање које је наручио „Даунинг стрит” показује да Британци на овај начин безобзирно одбацују 10 милиона фунти, трећину новца који издвајају за куповину прехрамбених производа.

„Оно што ме је највише шокирало јесте колико кошта храна коју бацамо у време када расту рачуни за њу,” изјавила је Лиз Гудвин, која је радила на студији.

Како пише „Дејли телеграф”, министар за екологију Хилари Бен покренуо је дебату о навикама Енглеза, навијајући за то да грађани ускоро промене начин на који „производе и конзумирају храну”.

Кривци за расипање хране и пара су, тврди министар, преобимна паковања, много већа од онога што човек може да поједе, бар пре истека рока употребе.

Бен очекује од супермаркета да више не рекламирају понуде типа „купите један, добићете други бесплатно” и да уместо тога продају мања паковања по нижој цени.

Тако ће Енглези уштедети новац и смањити емисију штетних гасова, сматра „Даунинг стрит”.

„Скок цена нафте и хране био је позив на узбуну,” каже Бен.

Британци су годинама издвајали мањи постотак својих зарада од других грађана ЕУ за намирнице, али се због скока цена енергената ови трендови мењају. Цене хране највише су од 1997.

Решење је у томе да се производи више са мањом употребом енергије, каже министар. Између осталог и генетски модификована храна.

„Ако генетски модификована храна може да пружи неки допринос, онда ми као друштво имамо могућност да искористимо ту технологију”, каже Бен. Његове речи оштро су критиковале групе против генетских модификација које тврде да предлог владе није водиља ка јефтиној храни, али јесте скуп пи-ар.

Министар предлаже да Британци сами узгајају воће и поврће у својим баштама, купују домаћа јела, пазаре само онолико колико им треба, и то свеже намирнице са британског тла, а не вансезонску робу из увоза. Не треба да обраћају пажњу на препоручени рок употребе ако је храна задржала изглед и укус.

Када би се све ово укоренило до 2020, тврди Лондон, енглески ваздух би се прочистио у истој оној мери као када би се склонила петина аутомобила са британских улица.

Ј. Стевановић