Dve bli­sko­i­stoč­ne ze­mlje po­pri­lič­no si­ro­ma­šne ener­get­skim re­sur­si­ma – Izra­el i Li­ban – mo­gle bi usko­ro da bu­du čak i iz­vo­zni­ci ga­sa, sa­mo ako u me­đu­vre­me­nu ne za­ra­te. Na­i­me, ten­zi­je iz­me­đu Je­ru­sa­li­ma i Bej­ru­ta već ne­ko­li­ko me­se­ci ra­stu zbog tvrd­nji da je Si­ri­ja snab­de­la li­ban­sku mi­li­tant­nu or­ga­ni­za­ci­ju He­zbo­lah ra­ke­ta­ma du­gog do­me­ta „skad”, ali pro­te­klih ne­de­lja rat­na re­to­ri­ka se po­ja­ča­la jer su ot­kri­ve­na ogrom­na pod­vod­na na­la­zi­šta ga­sa u is­toč­nom Me­di­te­ra­nu.

Oko 130 ki­lo­me­ta­ra od oba­le izra­el­skog gra­da Ha­i­fe, osim pro­šle go­di­ne ot­kri­ve­nih pod­vod­nih ga­snih na­la­zi­šta Ta­mar i Da­lit, ove go­di­ne je pro­na­đe­no na­la­zi­šte Le­vi­ja­tan, či­ja eks­plo­a­ta­ci­ja bi pre­ma pr­vim pro­ce­na­ma pod­mi­ri­la izra­el­ske po­tre­be za ga­som u na­red­nih 25 do 35 go­di­na. Šta­vi­še, ame­rič­ka ener­get­ska kom­pa­ni­ja „Nobl”, ko­ja je deo kon­zor­ci­ju­ma za eks­plo­a­ta­ci­ju ovog ga­snog po­lja, iz­ne­la je pred­vi­đa­nje da će Izra­el sa na­la­zi­šta Le­vi­ja­tan ima­ti gas i za iz­voz u Evro­pu i Azi­ju.

Eks­plo­a­ta­ci­ja ga­sa na na­la­zi­šti­ma Ta­mar i Da­lit, ko­ja sa­dr­že 160 mi­li­jar­di kub­nih me­ta­ra ga­sa, tre­ba­lo bi da poč­ne već 2012. go­di­ne, dok bi po­tom po­če­lo da se cr­pi na­la­zi­šte Le­vi­ja­tan za ko­je se pro­ce­nju­je da ima čak 450 mi­li­jar­di kub­nih me­ta­ra ga­sa.

Vest o ot­kri­ću ga­snih na­la­zi­šta od­mah je iza­zva­la re­ak­ci­ju mi­li­tant­nog He­zbo­la­ha, či­ji su li­de­ri sa­op­šti­li da Izra­el na­me­ra­va da kra­de pri­rod­ni gas sa li­ban­ske te­ri­to­ri­je, obe­ća­va­ju­ći „da će bra­ni­ti na­la­zi­šta svo­jim ra­ke­ta­ma”.

Izra­el­ski mi­ni­star za in­fra­struk­tu­ru Uzi Lan­dau je od­mah od­go­vo­rio He­zbo­la­hu da sva tri na­la­zi­šta ni­su na li­ban­skoj te­ri­to­ri­ji već na pro­sto­ru izra­el­ske eko­nom­ske zo­ne, kao i da je Izra­el spre­man da upo­tre­bi si­lu u od­bra­ni ovih po­lja.

Pred­sed­nik li­ban­skog par­la­men­ta Na­bi Be­ri, ina­če sa­ve­znik He­zbo­la­ha, ka­že da se Izra­el „pre­tva­ra u naf­ta­ški emi­rat a da pri tom za­bo­ra­vlja či­nje­ni­cu da na­la­zi­šte, pre­ma ma­pa­ma, za­la­zi u li­ban­ske te­ri­to­ri­jal­ne vo­de”. Ina­če, pri­hod od ga­sa bi bio spa­so­no­sno re­še­nje za vla­du u Bej­ru­tu ko­ja vo­di ze­mlju sa jed­nom od naj­vi­ših sto­pa za­du­že­no­sti u sve­tu – od oko 52 mi­li­jar­de do­la­ra ili 147 od­sto bru­to do­ma­ćeg pro­iz­vo­da.

Me­đu­tim, Je­ru­sa­lim tvr­di da na­la­zi­šta ga­sa Ta­mar, Da­lit i Le­vi­ja­tan ne do­pi­ru do li­ban­skih te­ri­to­ri­jal­nih vo­da. Isti­ni za vo­lju, po­mor­ska gra­ni­ca iz­me­đu Izra­e­la i Li­ba­na ni­ka­da ni­je tač­no od­re­đe­na, dok su ove dve ze­mlje i da­lje zva­nič­no u ra­tu.

Pre­ma re­či­ma zva­nič­ni­ka nor­ve­ške kom­pa­ni­je ko­ja tra­ži ga­sna po­lja u li­ban­skim vo­da­ma, iz­ve­šta­ji „No­bla” uka­zu­ju da ne po­sto­ji raz­log da se mi­sli da se Le­vi­ja­tan ši­ri i do Li­ba­na.

Me­đu­tim, čak i da se pod­vod­no na­la­zi­šte pro­sti­re u li­ban­ske, a ne sa­mo izra­el­ske te­ri­to­ri­jal­ne vo­de, izra­el­sko-ame­rič­ki kon­zor­ci­jum je u znat­noj pred­no­sti jer će znat­ne re­zer­ve ga­sa već eks­plo­a­ti­sa­ti dok Li­ban even­tu­al­no na­đe za­in­te­re­so­va­ne in­ve­sti­to­re i poč­ne eks­plo­a­ta­ci­ju u svo­jim vo­da­ma. Šta­vi­še, zbog unu­tra­šnjih po­li­tič­kih sva­đa u li­ban­skom par­la­men­tu već me­se­ci­ma ne uspe­va da pro­đe za­kon o ener­ge­ti­ci ko­ji bi tre­ba­lo da re­gu­li­še eks­plo­a­ta­ci­ju ener­ge­na­ta.

Pre­ma oce­ni Ke­trin Han­ter, struč­nja­ka za ener­ge­ti­ku iz Lon­do­na, u slu­ča­ju na­la­zi­šta Ta­mar, Li­ban­ci su „tri do če­ti­ri go­di­ne iza Izra­e­la­ca”, bu­du­ći da Izra­el već ima fir­me ko­je će ra­di­ti na ovom pro­jek­tu.

„Čak i ako sa­da usvo­je za­kon, ne po­sto­ji raz­u­me­va­nje ko­ji su po­ten­ci­ja­li tih re­zer­vi, dok Izra­el­ci idu na­pred sa pr­vim ga­som iz­va­đe­nim u 2012. go­di­ni ili što je ve­ro­vat­ni­je iz­me­đu 2014. i 2015”, ka­že Han­te­ro­va i ob­ja­šnja­va da „gas ne po­zna­je dr­žav­ne gra­ni­ce” i uko­li­ko na­la­zi­šte ni­je ma­pi­ra­no ve­o­ma je te­ško zna­ti gde su gra­ni­ce pod­vod­nog re­zer­vo­a­ra ga­sa.

Me­đu­tim, izra­el­ski mi­li­jar­der Ji­cak Tšu­va, či­ja je kom­pa­ni­ja u kon­zor­ci­ju­mu ko­ji je pro­na­šao ga­sna na­la­zi­šta, re­kao je pro­šlog me­se­ca da će ra­do po­mo­ći Li­ba­nu u po­tra­zi za ga­som, kao i da se­i­zmo­graf­ski te­sto­vi uka­zu­ju da ve­li­kih na­la­zi­šta ima u te­ri­to­ri­jal­nim vo­da­ma nji­ho­vog se­ver­nog su­se­da. Ipak, Tšu­va je od­ba­cio li­ban­ske tvrd­nje da su na­la­zi­šta, ko­ja je nje­go­va kom­pa­ni­ja pro­na­šla, u li­ban­skim vo­da­ma.

Bu­du­ći da su svi nji­ho­vi su­se­di bo­ga­ti naf­tom i ga­som, Izra­el se pro­te­klih de­ce­ni­ja okre­nuo raz­vo­ju haj-tek sek­to­ra, dok se Li­ban us­pe­rio na tu­ri­zam i raz­voj sek­to­ra ne­kret­ni­na. Uko­li­ko se po­tvr­de sve in­fo­r­ma­ci­ja o re­ze­r­va­ma ga­sa, ovo će bi­ti ve­li­ki pre­o­kret za Izra­el­ce ko­ji su od­u­vek bez­u­spe­šno na svo­joj te­ri­to­ri­ji tra­ži­li naf­tu, a bi­li pri­nu­đe­ni da tro­še mi­li­jar­de na uvoz ener­ge­na­ta.

Ne­nad Ra­di­če­vić

--------------------------------------

Izra­el­ski ga­sni „bo­nus”

Ka­da po­če va­đe­nje ga­sa iz Ta­ma­ra ener­get­ski tro­ško­vi Izra­e­la bi mo­gli da bu­du sma­nje­ni za čak mi­li­jar­du do­la­ra go­di­šnje uz pri­hod za dr­žav­nu ka­su od 400 mi­li­o­na do­la­ra. Pre­ma toj ra­ču­ni­ci, sa­mo od tog ga­snog po­lja Izra­el bi ušte­deo 40 mi­li­jar­di do­la­ra, dok bi dr­žav­na ka­sa bi­la pu­ni­ja za 16 mi­li­jar­di do­la­ra no­vih pri­ho­da. Kad poč­ne eks­plo­a­ta­ci­ja Le­vi­ja­ta­na ovi bro­je­vi će sa­mo da ra­stu.