Свет
Левијатан посвађао Израел и Либан
Велико подводно налазиште гаса у источном Медитерану прети да изазове нови либанско-израелски сукоб
Две блискоисточне земље поприлично сиромашне енергетским ресурсима – Израел и Либан – могле би ускоро да буду чак и извозници гаса, само ако у међувремену не зарате. Наиме, тензије између Јерусалима и Бејрута већ неколико месеци расту због тврдњи да је Сирија снабдела либанску милитантну организацију Хезболах ракетама дугог домета „скад”, али протеклих недеља ратна реторика се појачала јер су откривена огромна подводна налазишта гаса у источном Медитерану.
Око 130 километара од обале израелског града Хаифе, осим прошле године откривених подводних гасних налазишта Тамар и Далит, ове године је пронађено налазиште Левијатан, чија експлоатација би према првим проценама подмирила израелске потребе за гасом у наредних 25 до 35 година. Штавише, америчка енергетска компанија „Нобл”, која је део конзорцијума за експлоатацију овог гасног поља, изнела је предвиђање да ће Израел са налазишта Левијатан имати гас и за извоз у Европу и Азију.
Експлоатација гаса на налазиштима Тамар и Далит, која садрже 160 милијарди кубних метара гаса, требало би да почне већ 2012. године, док би потом почело да се црпи налазиште Левијатан за које се процењује да има чак 450 милијарди кубних метара гаса.
Вест о открићу гасних налазишта одмах је изазвала реакцију милитантног Хезболаха, чији су лидери саопштили да Израел намерава да краде природни гас са либанске територије, обећавајући „да ће бранити налазишта својим ракетама”.
Израелски министар за инфраструктуру Узи Ландау је одмах одговорио Хезболаху да сва три налазишта нису на либанској територији већ на простору израелске економске зоне, као и да је Израел спреман да употреби силу у одбрани ових поља.
Председник либанског парламента Наби Бери, иначе савезник Хезболаха, каже да се Израел „претвара у нафташки емират а да при том заборавља чињеницу да налазиште, према мапама, залази у либанске територијалне воде”. Иначе, приход од гаса би био спасоносно решење за владу у Бејруту која води земљу са једном од највиших стопа задужености у свету – од око 52 милијарде долара или 147 одсто бруто домаћег производа.
Међутим, Јерусалим тврди да налазишта гаса Тамар, Далит и Левијатан не допиру до либанских територијалних вода. Истини за вољу, поморска граница између Израела и Либана никада није тачно одређена, док су ове две земље и даље званично у рату.
Према речима званичника норвешке компаније која тражи гасна поља у либанским водама, извештаји „Нобла” указују да не постоји разлог да се мисли да се Левијатан шири и до Либана.
Међутим, чак и да се подводно налазиште простире у либанске, а не само израелске територијалне воде, израелско-амерички конзорцијум је у знатној предности јер ће знатне резерве гаса већ експлоатисати док Либан евентуално нађе заинтересоване инвеститоре и почне експлоатацију у својим водама. Штавише, због унутрашњих политичких свађа у либанском парламенту већ месецима не успева да прође закон о енергетици који би требало да регулише експлоатацију енергената.
Према оцени Кетрин Хантер, стручњака за енергетику из Лондона, у случају налазишта Тамар, Либанци су „три до четири године иза Израелаца”, будући да Израел већ има фирме које ће радити на овом пројекту.
„Чак и ако сада усвоје закон, не постоји разумевање који су потенцијали тих резерви, док Израелци иду напред са првим гасом извађеним у 2012. години или што је вероватније између 2014. и 2015”, каже Хантерова и објашњава да „гас не познаје државне границе” и уколико налазиште није мапирано веома је тешко знати где су границе подводног резервоара гаса.
Међутим, израелски милијардер Јицак Тшува, чија је компанија у конзорцијуму који је пронашао гасна налазишта, рекао је прошлог месеца да ће радо помоћи Либану у потрази за гасом, као и да сеизмографски тестови указују да великих налазишта има у територијалним водама њиховог северног суседа. Ипак, Тшува је одбацио либанске тврдње да су налазишта, која је његова компанија пронашла, у либанским водама.
Будући да су сви њихови суседи богати нафтом и гасом, Израел се протеклих деценија окренуо развоју хај-тек сектора, док се Либан усперио на туризам и развој сектора некретнина. Уколико се потврде све информација о резервама гаса, ово ће бити велики преокрет за Израелце који су одувек безуспешно на својој територији тражили нафту, а били принуђени да троше милијарде на увоз енергената.
Ненад Радичевић
--------------------------------------
Израелски гасни „бонус”
Када поче вађење гаса из Тамара енергетски трошкови Израела би могли да буду смањени за чак милијарду долара годишње уз приход за државну касу од 400 милиона долара. Према тој рачуници, само од тог гасног поља Израел би уштедео 40 милијарди долара, док би државна каса била пунија за 16 милијарди долара нових прихода. Кад почне експлоатација Левијатана ови бројеви ће само да расту.








