Две бли­ско­и­сточ­не зе­мље по­при­лич­но си­ро­ма­шне енер­гет­ским ре­сур­си­ма – Изра­ел и Ли­бан – мо­гле би уско­ро да бу­ду чак и из­во­зни­ци га­са, са­мо ако у ме­ђу­вре­ме­ну не за­ра­те. На­и­ме, тен­зи­је из­ме­ђу Је­ру­са­ли­ма и Беј­ру­та већ не­ко­ли­ко ме­се­ци ра­сту због тврд­њи да је Си­ри­ја снаб­де­ла ли­бан­ску ми­ли­тант­ну ор­га­ни­за­ци­ју Хе­збо­лах ра­ке­та­ма ду­гог до­ме­та „скад”, али про­те­клих не­де­ља рат­на ре­то­ри­ка се по­ја­ча­ла јер су от­кри­ве­на огром­на под­вод­на на­ла­зи­шта га­са у ис­точ­ном Ме­ди­те­ра­ну.

Око 130 ки­ло­ме­та­ра од оба­ле изра­ел­ског гра­да Ха­и­фе, осим про­шле го­ди­не от­кри­ве­них под­вод­них га­сних на­ла­зи­шта Та­мар и Да­лит, ове го­ди­не је про­на­ђе­но на­ла­зи­ште Ле­ви­ја­тан, чи­ја екс­пло­а­та­ци­ја би пре­ма пр­вим про­це­на­ма под­ми­ри­ла изра­ел­ске по­тре­бе за га­сом у на­ред­них 25 до 35 го­ди­на. Шта­ви­ше, аме­рич­ка енер­гет­ска ком­па­ни­ја „Нобл”, ко­ја је део кон­зор­ци­ју­ма за екс­пло­а­та­ци­ју овог га­сног по­ља, из­не­ла је пред­ви­ђа­ње да ће Изра­ел са на­ла­зи­шта Ле­ви­ја­тан има­ти гас и за из­воз у Евро­пу и Ази­ју.

Екс­пло­а­та­ци­ја га­са на на­ла­зи­шти­ма Та­мар и Да­лит, ко­ја са­др­же 160 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са, тре­ба­ло би да поч­не већ 2012. го­ди­не, док би по­том по­че­ло да се цр­пи на­ла­зи­ште Ле­ви­ја­тан за ко­је се про­це­њу­је да има чак 450 ми­ли­јар­ди куб­них ме­та­ра га­са.

Вест о от­кри­ћу га­сних на­ла­зи­шта од­мах је иза­зва­ла ре­ак­ци­ју ми­ли­тант­ног Хе­збо­ла­ха, чи­ји су ли­де­ри са­оп­шти­ли да Изра­ел на­ме­ра­ва да кра­де при­род­ни гас са ли­бан­ске те­ри­то­ри­је, обе­ћа­ва­ју­ћи „да ће бра­ни­ти на­ла­зи­шта сво­јим ра­ке­та­ма”.

Изра­ел­ски ми­ни­стар за ин­фра­струк­ту­ру Узи Лан­дау је од­мах од­го­во­рио Хе­збо­ла­ху да сва три на­ла­зи­шта ни­су на ли­бан­ској те­ри­то­ри­ји већ на про­сто­ру изра­ел­ске еко­ном­ске зо­не, као и да је Изра­ел спре­ман да упо­тре­би си­лу у од­бра­ни ових по­ља.

Пред­сед­ник ли­бан­ског пар­ла­мен­та На­би Бе­ри, ина­че са­ве­зник Хе­збо­ла­ха, ка­же да се Изра­ел „пре­тва­ра у наф­та­шки еми­рат а да при том за­бо­ра­вља чи­ње­ни­цу да на­ла­зи­ште, пре­ма ма­па­ма, за­ла­зи у ли­бан­ске те­ри­то­ри­јал­не во­де”. Ина­че, при­ход од га­са би био спа­со­но­сно ре­ше­ње за вла­ду у Беј­ру­ту ко­ја во­ди зе­мљу са јед­ном од нај­ви­ших сто­па за­ду­же­но­сти у све­ту – од око 52 ми­ли­јар­де до­ла­ра или 147 од­сто бру­то до­ма­ћег про­из­во­да.

Ме­ђу­тим, Је­ру­са­лим твр­ди да на­ла­зи­шта га­са Та­мар, Да­лит и Ле­ви­ја­тан не до­пи­ру до ли­бан­ских те­ри­то­ри­јал­них во­да. Исти­ни за во­љу, по­мор­ска гра­ни­ца из­ме­ђу Изра­е­ла и Ли­ба­на ни­ка­да ни­је тач­но од­ре­ђе­на, док су ове две зе­мље и да­ље зва­нич­но у ра­ту.

Пре­ма ре­чи­ма зва­нич­ни­ка нор­ве­шке ком­па­ни­је ко­ја тра­жи га­сна по­ља у ли­бан­ским во­да­ма, из­ве­шта­ји „Но­бла” ука­зу­ју да не по­сто­ји раз­лог да се ми­сли да се Ле­ви­ја­тан ши­ри и до Ли­ба­на.

Ме­ђу­тим, чак и да се под­вод­но на­ла­зи­ште про­сти­ре у ли­бан­ске, а не са­мо изра­ел­ске те­ри­то­ри­јал­не во­де, изра­ел­ско-аме­рич­ки кон­зор­ци­јум је у знат­ној пред­но­сти јер ће знат­не ре­зер­ве га­са већ екс­пло­а­ти­са­ти док Ли­бан евен­ту­ал­но на­ђе за­ин­те­ре­со­ва­не ин­ве­сти­то­ре и поч­не екс­пло­а­та­ци­ју у сво­јим во­да­ма. Шта­ви­ше, због уну­тра­шњих по­ли­тич­ких сва­ђа у ли­бан­ском пар­ла­мен­ту већ ме­се­ци­ма не успе­ва да про­ђе за­кон о енер­ге­ти­ци ко­ји би тре­ба­ло да ре­гу­ли­ше екс­пло­а­та­ци­ју енер­ге­на­та.

Пре­ма оце­ни Ке­трин Хан­тер, струч­ња­ка за енер­ге­ти­ку из Лон­до­на, у слу­ча­ју на­ла­зи­шта Та­мар, Ли­бан­ци су „три до че­ти­ри го­ди­не иза Изра­е­ла­ца”, бу­ду­ћи да Изра­ел већ има фир­ме ко­је ће ра­ди­ти на овом про­јек­ту.

„Чак и ако са­да усво­је за­кон, не по­сто­ји раз­у­ме­ва­ње ко­ји су по­тен­ци­ја­ли тих ре­зер­ви, док Изра­ел­ци иду на­пред са пр­вим га­сом из­ва­ђе­ним у 2012. го­ди­ни или што је ве­ро­ват­ни­је из­ме­ђу 2014. и 2015”, ка­же Хан­те­ро­ва и об­ја­шња­ва да „гас не по­зна­је др­жав­не гра­ни­це” и уко­ли­ко на­ла­зи­ште ни­је ма­пи­ра­но ве­о­ма је те­шко зна­ти где су гра­ни­це под­вод­ног ре­зер­во­а­ра га­са.

Ме­ђу­тим, изра­ел­ски ми­ли­јар­дер Ји­цак Тшу­ва, чи­ја је ком­па­ни­ја у кон­зор­ци­ју­му ко­ји је про­на­шао га­сна на­ла­зи­шта, ре­као је про­шлог ме­се­ца да ће ра­до по­мо­ћи Ли­ба­ну у по­тра­зи за га­сом, као и да се­и­змо­граф­ски те­сто­ви ука­зу­ју да ве­ли­ких на­ла­зи­шта има у те­ри­то­ри­јал­ним во­да­ма њи­хо­вог се­вер­ног су­се­да. Ипак, Тшу­ва је од­ба­цио ли­бан­ске тврд­ње да су на­ла­зи­шта, ко­ја је ње­го­ва ком­па­ни­ја про­на­шла, у ли­бан­ским во­да­ма.

Бу­ду­ћи да су сви њи­хо­ви су­се­ди бо­га­ти наф­том и га­сом, Изра­ел се про­те­клих де­це­ни­ја окре­нуо раз­во­ју хај-тек сек­то­ра, док се Ли­бан ус­пе­рио на ту­ри­зам и раз­вој сек­то­ра не­крет­ни­на. Уко­ли­ко се по­твр­де све ин­фо­р­ма­ци­ја о ре­зе­р­ва­ма га­са, ово ће би­ти ве­ли­ки пре­о­крет за Изра­ел­це ко­ји су од­у­век без­у­спе­шно на сво­јој те­ри­то­ри­ји тра­жи­ли наф­ту, а би­ли при­ну­ђе­ни да тро­ше ми­ли­јар­де на увоз енер­ге­на­та.

Не­над Ра­ди­че­вић

--------------------------------------

Изра­ел­ски га­сни „бо­нус”

Ка­да по­че ва­ђе­ње га­са из Та­ма­ра енер­гет­ски тро­шко­ви Изра­е­ла би мо­гли да бу­ду сма­ње­ни за чак ми­ли­јар­ду до­ла­ра го­ди­шње уз при­ход за др­жав­ну ка­су од 400 ми­ли­о­на до­ла­ра. Пре­ма тој ра­чу­ни­ци, са­мо од тог га­сног по­ља Изра­ел би уште­део 40 ми­ли­јар­ди до­ла­ра, док би др­жав­на ка­са би­ла пу­ни­ја за 16 ми­ли­јар­ди до­ла­ра но­вих при­хо­да. Кад поч­не екс­пло­а­та­ци­ја Ле­ви­ја­та­на ови бро­је­ви ће са­мо да ра­сту.