Од нашег сталног дописника 
Вашингтон, 16 . новембра – Зграда Националног музеја у Вашингтону послужила је јуче као специфично, стратешко – породилиште. Лидери Групе 20, чије чланице чине 85 одсто глобалне економије, покушали су да овде –  „породе” сигурнији финансијски систем од садашњег с којим је човечанство упало у незапамћене ломове и још црње слутње. „Ово су порођајне муке новог светског поретка”, дијагностицирао је најконкретније, британски премијер Гордон Браун. Преточена у језик званичног заједничког саопштења, та дијагноза гласи: „Одлучни смо да ојачамо нашу сарадњу и заједно радимо за обнову глобалног раста и неопходно реформисање светског финансијског система”, уз напомену да „Међународни монетарни фонд и друге глобалне институције морају бити опсежно реформисане тако да одразе измењен значај (земаља и региона) у светској економији”.

Из саопштења такође произлази да је група државника прихватила чињеницу да врхунско правило више не може да буде „пара врти где бургија неће”, јер је његовом применом драматично избушен светски систем, кроз чије рупе истиче поверење и у финансијске и у политичке власти. И повећава ризике да тумбања – измакну контроли и државника и банкара

Мора се другачије него досад, истакли су председници и САД, и Русије, и Кине, и Француске, и Бразила. „Сложили смо се да морамо да финансијско тржиште учинимо отворенијим и одговорнијим”, поручио је Џорџ Буш. „Потребна је нова међународна финансијска архитектура у целини, отворена, фер, ефективна и легитимна”, указао је Дмитриј Медведев. Сличан позив – за успостављање новог поретка „праведног и уређеног” –  упутио је и Ху Ђинтао…

Никола Саркози је поздравио што су лидери колективно схватили да су „ушли у 21. век”, да би потом вешто образложио концепцијска неслагања са Вашингтоном, рекавши: „Америка је и даље сила број један на свету, али више није једина на тој позицији”. Луис Ињасио Лула да Силва је преметања у глобалним пословима изразио шире: „Група осам (западне силе, плус Русија) нема више разлог постојања, на делу је Група 20 (у којој је поред класичне „осморке” и ЕУ, још низ растућих сила).

Испоставља се, укратко, да се свет променио брже него што су то успели да региструју, а камоли да нађу одговоре, његови прилично инертни, досад доминантни, фактори администрације и бизниса. У говорима се за такав „превид” понајвише замерало Америци, да би и у завршном документу иста ствар била изражена дипломатски без помињања њеног имена.

Могу ли политичари да смире тржишне нереде, које превазилазе националне надлежности? Хоће ли својим инструкцијама промовисати државну интервенцију као глобални метод кориговања тржишног „застрањивања”? Може ли свет да се политички обједини око финансијског пројекта као што је то учинио пре 64 године споразумом у Бретон Вудсу? И шта ако је одговор на та питања – негативан? Све те недоумице опстају, јер је на јучерашњом скупу махом усаглашена збирка обећања, која буде наде али не смањују стрепње.

И Саркози и Буш су наговестили „дуг пут”. Јапански премијер Таро Асо је констатовао да сада ипак „имамо оквир за сарадњу”. Председник Светске банке Роберт Зелик упозорава да „људи широм света сада очекују глобални, координисани и брзи одговор” на драму која је многе задесила иако нису „ни лук јели ни лук мирисали”.

Међународна организација Оксфам, посвећена борби против сиромаштва, замера што на самиту нису били заступљени најугроженији – уопште, а посебно најновијим потресима. „Није се чуо вапијући глас више од две милијарде људи”, саопштила је. Слично је упозоравало и неколико стотина демонстраната за вашингтонским улицама.

Нови светски финансијски поредак је, рекло би се, у „трудовима”. Плод није известан, јер у овом случају нема „ултразвука”. Ултракарактер имају други звуци – великих обећања и још већих стрепњи да стари поредак нестаје брже него што нови настаје.

-----------------------------------------------------------

И шефови под лупом

Вашингтон, 16. новембра -Лидери Групе 20 предложили су и да се „појача преглед” разноврсних надокнада које примају директори финансијских институција. Претпоставља се, наиме, да су издејствовали разне „бонусе”, често у астрономским свотама, што, осим згражавања јавности, може да доведе и до посртања фирми које их тако стимулишу.

Слути се да се многи од њих упуштају у високоризичне операције како би показали да су они лично вредни богатства које су уговорили. Испоставило се да су отпремнине, у износу од више милиона долара, овде добијали и они који су своје фирме увалили у пропаст.

Јавност је све више ужаснута таквим „компензацијама”, констатује „Вашингтон пост”, који ставља под лупу  - феномен драстичног одскакања шефова бизниса од колективне судбине. Само прошле године је финансијски сектор, наводи, исплатио 33 милијарде „бонуса” директорима. Истовремено се пореским обвезницима повећава терет, уз остало и зато што треба да учествују у буџетској надокнади губитака Волстрита, који признаје и да је и сам крив, јер је „компензационим системом” ободрио шефове на „авантуре” које су допринеле финансијској кризи.

-----------------------------------------------------------

„Постојећи” и „долазећи”

Вашингтон, 16. новембра - Група 20 комбинује „постојеће” и „настајуће” економске силе. На вашингтонском самиту били су представници САД, ЕУ, Аргентине, Аустралије, Бразила, Британије, Канаде, Кине, Француске, Немачке, Индије, Индонезије, Италије, Јапана, Мексика, Русије, Саудијске Арабије, Јужноафричке Републике, Јужне Кореје и Турске.

-----------------------------------------------------------

Између визија и стварности

АНАЛИЗА
Размак између визија и стварности је поприличан, чак можда већи него иначе. Понуде самита, оне изговорене и записане у Декларацији, могле би да се повежу овако:

• Први пут на једном скупу ове врсте, Америка није била у доминантној улози, иако је била домаћин. У њој је виђен више „узрочник проблема” (потреса на тржишту некретнина и кредита који се проширио светом) него „модел решења”.

• Значај наступа суперсиле умањила је и чињеница да је она у процесу преноса власти – речи одлазећег Буша се, стога, нису уважавале као перспективне, а на скупу се није појавио долазећи председник Барак Обама, који је садашњи вашингтонску владавину оценио као „катастрофалну” и наговестио нове приступе и унутрашњим и спољним односима. Новоизабраном шефу Беле куће тек предстоји разматрање извештај његових изасланика на самиту, са кога, слути се, могу да му одговарају смернице за већу регулацију тржишта.

• У односима међу западним савезницима, превагу је, тумаче и овдашњи аналитичари, однела Европа. Вашингтон није могао, наиме, да се „до краја супротстави” прекоатлантским инсистирањима за веће учешће државе у циљу ублажавања тржишне ускомешаности, уз остало и зато што је и сам прибегао интервентном уплитању, вредном 700 милијарди долара, како би спасао поклекле гиганте Волстрита.

• Премештање преваге не значи да је успостављена нова доминација. Вашингтон се супротставља успостављању „предозираној” интернационалној надлежности за националне ствари. Позивајући се на неименоване учеснике састанка, „Вашингтон пост” извештава да је и канадски премијер Стивен Харпер контрирао Саркозијевом залагању за „ширу глобалну регулацију”, као тенденцији за „кршење националног суверенитета”.

• Можда је најважнија чињеница – афирмација „растућих економских сила” за какве нарочито важе Кина, Индија и Бразил. Прихваћено је, у заједничком саопштењу, да такви „узлетници” треба да имају више утицаја у ММФ-у и другим институцијама усмеривача капитала, а да за почетак, бар Кина и Бразил уђу у чланство Форума финансијске стабилности (утицајне групе, с централом у Швајцарској, министара финансија и гувернера централних банака инудстријализованих сила).

• Група 20 намеће се као нови међународни фактор, која полази од чињенице да је Група 8 преуска, па да је за глобалне договоре потребан шири састав. Такав раст утицаја повезан је и са околношћу да САД и Европа западају у рецесију па да би као важни инвеститори, више него досад, могли да се појаве, поред Јапана, Кина, Саудијска Арабија, Русија…

• Најављене су мере „дисциплиновања” финансијског тржишта, уз налог да мора да постане „транспарентније”. Томе треба да допринесе оснивање „већа контролора” које би надзирало трансакције џинова „транснационалног капитала”.

• Конкретизација предоченог – тек предстоји. Стручњаци „двадесторке” треба да разраде предлоге како би се 30. априла (највероватније у Лондону) одржао њихов нови самит.

-----------------------------------------------------------

Самит са стране

• Учесници самита - 19 земаља плус ЕУ, остварују 90 одсто светског бруто националног производа који износи око 54 билиона (хиљада милијарди) долара

• Док је састанак, који је трајао укупно шест сати, одржаван у старом здању из 19. века у којем је данас музеј посвећен архитектури, учесници, који су овога пута у Вашингтон допутовали без супруга („да би било мање помпе”), радну вечеру су имали у Белој кући. На менију су били: димљена препелица, јагњетина са мајчином душицом, брускете са сиром и три врсте вина

• Следећи самит ће бити одржан у Лондону (мада то још није и формално одлучено)

• Глобални економски самити почели су као Г-7, да би, током деведесетих, у овај клуб развијених била позвана и Русија и име промењено у Г-8. Г-20 није иначе сасвим нови форум, али је дасад био окупљање само министара финансија

• Завршна изјава на енглеском језику има 3.629 речи - што би, одштампано у „Политици”, заузело нешто пре две стране

Момчило Пантелић

-----------------------------------------------------------

Чавес окупља „непозване”

Венецуелански председник најављује паралелни скуп о кризи у Каракасу

Задовољни што су, макар и у временима кризе убројани у проширено светско друштво, Кристина Киршнер и Ињасио Лула да Силва, председница Аргентине и популарни челник најјаче јужноамеричке силе Бразила, својски су се потрудили да цео регион уђе у нови светски економски поредак ма куда он водио. Са самита у Вашингтону стижу и слике, где се види да ово двоје државника умерене левичарске оријентације из „запостављеног задњег дворишта” раме уз раме са осталих осамнаест „фронташа” заједнички кроје нову слику света. У том послу неће као до сада бити само шегрти.

„О досадашњем пословању и правилима међународних организација историја је изрекла свој негативни суд. И Међународни монетарни фонд и Светска банка морају да се отворе за значајније учешће економија у развоју. Сва мобилизациона социјална и политичка снага у нашим земљама данас је угрожена због кризе која се изродила у најјачим државама. Она је плод похлепе неодговорних шпекуланата и, морам то отворено да кажем, проузрокована апсолутним одсуством озбиљније регулације финансијског тржишта”, рекао је председник Бразила на самиту у Вашингтону. Претходно се, како су известили латиноамерички медији, на пола пута, састао у четири ока са аргентинском председницом чији је хотел само неколико блокова удаљен од Лулиног.

Неки радикалнији чланови левичарског блока Латинске Америке одлучили су се на бојкот. Пад цене нафте затекао је Уга Чавеса усред изборне кампање за регионалне представнике, а одмах пошто прође ова бурна унутрашња борба са опозицијом, председник нафтоносне Венецуеле заказаће тачан датум паралелног самита. Група 20 не може и неће да реши проблеме сиромашних земаља, рекао је Чавес, најављујући да ће „непозвани” бити позвани у Каракас где ће он лично бити председавајући. Ту ће се наћи све земље из Алијансе Петрокариба које су од Венецуеле добиле привилегију да нафту купују по субвенционисаним ценама и чланице групе Алба (боливарска алтернатива) створене да буду пандан америчкој иницијативи о слободној трговини.

Половина државног буџета попуњава се новцем од извоза нафте, па је Чавес најавио стезање каиша и ригорозну штедњу у 2009. години.

Љут је и Фидел Кастро, кога Чавес зове својим духовним оцем. Вођа кубанске револуције, који се због болести званично повукао са функције шефа државе у фебруару, препустивши то место свом млађем брату Раулу, жали се у својој редовној колумни коју објављује званични лист Комунистичке партије Кубе „Гранма” да нико од учесника састанка у Вашингтону није рекао ни једну једину реч о „одсуству 150 земаља света које су у истим или још већим проблемима…” Они имају право да кажу своје предлоге о међународном финансијском поретку. Фиделу Кастру смета и што нико од вашингтонских званица није тражио престанак трке у наоружању и забрану оружја за масовно уништавање. По мишљењу оболелог лидера, који се у болничкој соби редовно среће и са Чавесом и са бразилским председником Лулом, у Вашингтону се није уважио глас ни апел мањих и сиромашних. Тешко да би се са оваквом оценом могао сложити Лула, кога већ називају новијим и аутентичнијим лидером „трећег света” од Чавеса.