Један немачки порески бегунац, ипак, има мало среће. Елмар С. је, додуше, откривен и осуђен, али финансијски није потпуно „потонуо”. За то се побринуо суд у Лихтенштајну који је пресудио да једна тамошња банка треба да плати одштету Елмару С. И то због његовог губитка у „судару” с немачким порезницима.

Најновија епизода из већ традиционалне приче о „лову” на пореске бегунце добила је велики публицитет у Немачкој. Нешто због успеха дотичног Елмара С. – трговца некретнинама из Бад Хомбурга – у судском спору с банком из Лихтенштајна, нешто и због чињенице да у Немачкој управо трају оштре расправе око законитости и моралности куповине украдених банкарских података који откривају пореске бегунце. А Елмар С. управо је такав лик.

Овај трговац с престижном адресом у елитној немачкој бањи – Бад Хомбургу – нашао се у проблему у фебруару 2008. године. Тада је Немачка купила од крадљивца, за 4,5 милиона евра, диск с подацима о неколико стотина немачких грађана који су новац у Лихтенштајну сакрили од порезника. Међу њима нашло се и име Елмара С.

Већ у јулу исте године суд у Бохуму је одрезао оштру казну овом „несолидном” Немцу због утаје пореза: условну казну затвора од две године и новчану глобу од 7,5 милиона евра. Осим тога Елмар С. је морао да плати и заостали порез – 13,5 милиона евра.

Ојађени немачки трговац ангажовао је добар адвокатски тим који је тужио лихтенштајнски фонд Фидуко( ћерку фирму Фирстенбанк ЛГТ) код које је Елмар С. држао новац и одакле су украдени подаци о пореским бегунцима. Суд мале алпске кнежевине проценио је да су у овом спору аргументи на страни немачког трговца. С образложењем да је „лихтенштајнска фирма касно обавестила Елмара С. о крађи његових података” суд је наложио да Фидуко плати одштету од 7,5 милиона евра.

Ово је првостепена пресуда и Фидуко је најавио жалбу. Медији, међутим, процењују да је у овом процесу Елмар С. у неупоредиво бољој позицији и да ће банка из Лихтенштајна, на крају, ипак покрити део његовог губитка у пореској „скривалици” с немачком државом.

Минхенски дневник „Зидојче цајтунг” који је први известио о овом случају процењује да би и други откривени и кажњени немачки порески бегунци могли да следе пут Елмара С. У том случају фондови и банке у Лихтенштајну и Швајцарској из којих су украдени подаци о клијентима били би суочени с лавином тужби и огромним новчаним губитком.

Случај Елмара С. одлично је „легао” немачким медијима који се, иначе, нашироко баве пореским причама. У центру пажње је и даље „неморална понуда” Берлину да купи, за 2,5 милиона евра, диск с украденим банкарским подацима 1.700 пореских бегунаца на којем би држава могла да заради – наплатом казни и заосталог пореза – можда и 200 милиона евра. Открива се, наиме, да су сличну понуду добиле и три покрајине: Северна Рајна Вестфалија, Баварска и Баден Виртемберг. Реаговање власти је различито: Баварци још ћуте, Северна Рајна Вестфалија одлучила је да од крадљивца купи банкарске податке док ће Баден Виртемберг, по свему судећи, одустати од понуђене трговине.