Ruski predsednik Dmitrij Medvedev zatražio je od Saveta Federacije (gornjeg doma parlamenta) odobrenje da ubuduće ruske vojnike šalje izvan granica zemlje – po sopstvenoj naredbi. Bez, do sada neophodne, saglasnosti drugih federalnih organa. Posle nedavno iznete ideje o novom ustrojstvu evropskog bezbednosnog sistema, Medvedev čini još jedan korak u sličnom smeru. Ovaj put oslanjajući se na – vojnu silu. Zahtev će mu, po svoj prilici, biti odobren.

Sadašnji Ustav RF predviđa da se o upućivanju vojnika na tuđe teritorije prvo izjasni Savet Federacije. Iz Kremlja, međutim, ideju Medvedeva objašnjavaju neophodnošću što bržeg i efikasnijeg reagovanja na moguće pretnje, bilo ruskim građanima, bilo diplomatskim ili privrednim predstavništvima, pa čak i vojnicima raspoređenim u inostranstvu u okviru međunarodnih mirovnih misija.

Trenutno, predsednik je obavezan da se svaki put kada je neophodno uputiti vojsku van granica zemlje obrati Savetu Federacije, podsećaju ruski mediji. Savet Federacije razmatra zahtev na prvom narednom zasedanju. U slučaju saglasnosti, odluka se upućuje šefu države u roku od dva dana. Upravo to poštovanje celokupne procedure može u određenim situacijama ugroziti bezbednost i operativnost ruskih vojnika van granica otadžbine, smatraju u Kremlju.

U sadašnjem zakonu navedene su četiri situacije u kojima ruski vojnici mogu da deluju u inostranstvu: da odgovore na oružane napade na pripadnike ruske vojske ili organe van domovine, da oružjem učestvuju u odbrani države koja to od Moskve zatraži, da zaštite građane RF u inostranstvu i da obezbeđuju bezbednost brodova koji se nalaze u zonama u kojima deluju pirati. Prethodni zakon, „O odbrani“, bio je rigorozniji i predviđao je svega tri situacije u kojima ruski vojnici mogu da deluju u inostranstvu: za odbranu od spoljne agresije, za zaštitu celovitosti i nezavisnosti teritorije RF i u okviru međunarodnih mirotvoračkih misija.

Ruski eksperti nisu baš sasvim saglasni povodom tumačenja koliko inicijativa Medvedeva da dobije odrešene ruke odgovara ustavnim normama, i da li ustupanje ovako velikih ovlašćenja šefu države može sa sobom da nosi i izvesne posledice. Dodajmo da je prethodna zakonska regulativa o upotrebi ruskih oružanih snaga izazvala veliko podozrenje u Savetu Evrope. Ipak, zaživela je.

Kako tvrdi Viktor Ozerov, predsedavajući Komiteta Saveta Federacije za odbranu i bezbednost, čak ako zahtev Medvedeva i bude prihvaćen, predsednik neće dobiti odobrenje baš za svaku vrstu vojnih operacija, već samo za – operativnu upotrebu jedinica.

Podsetimo, ruski predlog o novom sistemu bezbednosti u Evropi naišao je na prilično mlak prijem vojnih eksperata u inostranstvu, posebno od strane Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) i NATO-a. Ovo je delimično uzrokovano činjenicom da OEBS već nekoliko godina praktično nema nikakvog upliva u bezbednosna dešavanja na Starom kontinentu, a pogotovo van njega. Sa druge strane, prošlogodišnji rusko-gruzijski rat je pokazao da ni NATO, opterećen ratovima u Iraku i Avganistanu, iako najjača vojna struktura na svetu, nema adekvatan odgovor na svaku situaciju. Rusku inicijativu primili su stoga više kao pretnju sopstvenom opstanku nego kao poziv na saradnju. Teško je stoga verovati da će odluka Medvedeva da dodatno „zaoštri“ pitanje upotrebe ruske armije u Briselu naići na više razumevanja.