politika
За четвртак 18. март 2010.
Најстарији дневни лист на Балкану.
Први број изашао 25. јануара 1904.
Оснивач Владислав Рибникар.
 

Медведвев се залаже за модернизацију Русије

Уместо архаичног друштва у коме вође мисле и решавају за све, постаћемо друштво паметних, слободних и одговорних људи, изјавио руски председник у годишњем обраћању парламенту
Новинарка у руском парламенту прати излагање Дмитрија Медведева (Фото АФП)

Од нашег дописника
Москва, 12. новембра – „Сви смо ми директни потомци победника (у Другом светском рату) и зато ја верујем у нову Русију. Морамо да памтимо и поштујемо своју прошлост, и да радимо за достојанствену будућност. Ми ћемо превазићи заосталост и корупцију зато што смо ми јак и слободан народ, достојан нормалног живота у савременом, напредном и демократском друштву. Ми смо сами изабрали свој пут. Наши очеви и дедови су тада победили, сад морамо да победимо ми”, рекао је данас руски председник Медведев завршавајући своје годишње обраћање парламенту Русије.

У говору који је трајао најдуже откад постоји пракса обраћања председника парламенту (16 година), више од 100 минута, Медведев је истакао неопходност да Русија стекне статус светске државе на принципијелно новим основама. Он је набројао приоритетне задатке с чијим решавањем се не сме оклевати. И сви они би се могли означити једном речју – модернизација. „То ће бити прва у нашој историји модернизација заснована на вредностима и институцијама демократије. Уместо примитивне сировинске државе, створићемо паметну економију која производи изузетна знања, нове ствари и технологије корисне људима. Уместо архаичног друштва у коме вође мисле и решавају за све, постаћемо друштво паметних, слободних и одговорних људи”, рекао је руски председник назвавши модернизацију „питањем опстанка”.

Истакавши да се треба одрећи старих илузија да због високих цена нафте структурне реформе могу да причекају, Медведев је набројао неколико основних праваца модернизације економије – енергетика, атомске технологије, космичке технологије, медицинске технологије, укључујући и производњу лекова и савремене опреме, стратешке компјутерске технологије и програмско обезбеђење.
Он је посебно издвојио развој атомске енергије обећавши да ће Русија до 2014. године имати реакторе новог поколења и атомско гориво које ће бити неопходно не само домаћим него и страним произвођачима. „Атомска истраживања ће се активно примењивати и у другим сферама, пре свега у медицини, али и за стварање мотора који ће омогућити космичке летове чак и на друге планете”, објаснио је Медведев. У кооперацији са страним партнерима Русија ће „отворити приступ практично неограниченом извору енергије” (мисли се на пројекат коришћења термоатомске синтезе).

Председник је говорио и подршци селу, финансијском систему, о испуњавању социјалних обавеза које је држава преузела без обзира на кризу, о модернизацији армије, о „култури доступној свима”... Ни његова омиљена тема – мобилне везе и брзи интернет нису заобиђене – „у Русији мора бити у пуној мери искоришћен потенцијал суперкомпјутера обједињених каналима брзог преноса података. Уз њихову помоћ ће већ за пет година бити могуће пројектовање најновијих авиона и космичких апарата, аутомобила и атомских реактора”.

Спољна политика земље мора бити „искључиво прагматична”, а њена ефикасност ће се одређивати по „простом критеријуму – да ли помаже побољшању животног стандарда у нашој земљи”.

Неопходна је и реформа изборног система, омогућавање непарламентарним партијама да учествују у политичком животу, васпитавање омладине у духу интелектуалне слободе и грађанске активности...

Проблемима северног Кавказа посвећена је посебна пажња. Медведев је још једном потврдио да се, кад је тероризам у питању, ни по чему не разликује од Путина – „терористе ћемо уништавати”, рекао је он, да би на крају, истичући да ће се много уложити у економски развој те територије, истакао још једном: „Учинићемо све да живот на северним Кавказу буде достојанствен, а са онима који нам буду сметали – обрачунаћемо се!“

Обраћање председника у Кремљу је пратило око хиљаду људи – чланова горњег и доњег дома парламента, владе, представници свих религиозних конфесија, као и 400 новинара.


Љубинка Милинчић
[објављено: 13/11/2009]
stampanje  posalji prijatelju



Повезани текстови





Херман ван Ромпеј долази на Брдо код Крања само уколико дође и Борис Тадић

Трагом вести
Курсна листа као фронт

Непријатан разговор Клинтонове и Нетанијахуа

Унија афричких земаља увела санкције Мадагаскару

Отмичари ослободили дечака из Велике Британије

ИНТЕРВЈУ: Владимир Белоус, професор на Академији војних наука
Зашто Америка држи 400 атомских бомби у Европи

Масовна опсена на Волстриту

Шпијунирање по уговору

Блиски исток: преговори или нова интифада

Коалициона подела страха

Ганић пориче држављанство Србије

Берлускони касни за изборе

ОТКРИВАЊЕ АМЕРИКЕ
Пица, непријатељ нације

Чиле: слабости и предности

Путин продаје авионе, гради атомске електране…

Медведев одложио потписивање СТАРТ-а

Мекшима расте цена

Страх међу бошњачким званичницима

Улога Волстрита у „грчкој трагедији”

Турска на путу неоосманизма