Slika koja je obeležavala istoriju: rušenje Berlinskog zida 9. novembra 1989. godine (Foto Beta)

U Berlinu je, na spektakularan način, obeležena dvadeseta godišnjica rušenja granice između istočnog i zapadnog dela grada – Berlinskog zida. Tim povodom glavni grad Nemačke pretvoren je, privremeno, u mini prestonicu Evrope: u obeležavanju ovog jubileja učestvovali su lideri svih 27 članica EU, ruski predsednik Dmitrij Medvedev, a iz SAD stigla je Hilari Klinton.

Program berlinskog „rođendana“ bio je izuzetno bogat. Pre podne je centralni događaj bila ekumenska služba u Benzemanekirhe, crkvi u istočnom delu grada, koja je 1989. godine važila za centar tadašnje „mirne revolucije“. Posle podne nemačka kancelarka Angela Merkel je s grupom nekadašnjih istočnonemačkih boraca za ljudska prava posetila Bornholmer štrase. U ovoj ulici nalazio se svojevremeno granični prelaz između istočnog i zapadnog Berlina koji je prvi otvoren tog istorijskog 9. novembra. U ovoj simboličnoj šetnji Angeli Merkel pravili su društvo i bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov i poljski borac za ljudska prava i potonji presednik Leh Valensa.

Ova šetnja imala je i poseban lični pečat za Angelu Merkel. Nemačka kancelarka je, po njenim rečima, tog 9. novembra bila u sauni i tek je kasno uveče otišla do zida – upravo prelaza na Bornholmer štrase.

„Bila sam bez reči, presretna“, izjavila je Merkelova prisećajući se događaja od pre dvadeset godina.

Centralni deo proslave održan je kod Brandenburške kapije. Pored muzičkog dela programa kod kapije je simbolično, dve decenije kasnije, još jednom srušen zid. Ovoga puta zid je predstavljen sa hiljadu velikih domina od stiropora koje su popadale, jedna za drugom, baš kao što se to dogodilo, ali s betonskim pločama, 1989. godine.

Godišnjica pada Berlinskog zida – godinu dana kasnije i Nemačka je ujedinjena – bio je povod da se napravi i svojevrsni bilans posla urađenog u protekle dve decenije.

„Nemačka je dobro naučila lekciju iz istorije između 1939. i 1945. godine“, izjavio je Horst Keler, predsednik države. „Zbog toga nam je svet i verovao 1989.“

„Ujedinjenje Nemačke još nije završeno“, ocenila je nemačka kancelarka gostujući u jutarnjem programu nemačke državne televizije. „Imamo još mnogo toga da uradimo“, zaključila je Merkelova odbacujući kritike zbog toga što je program solidarne pomoći za obnovu i izgradnju istočnog dela zemlje produžen do 2019. godine.

Novi nemački ministar privrede Rajner Bruderle metaforično je poručio zemljacima: „Kolač mora da bude što veći kako bi svako mogao da dobije veći komad.“

I gošća iz Vašingtona Hilari Klinton iskoristila je istorijski povod posete Berlinu za aktuelnu poruku svetu.

„Rušenje zida je jedan od najvažnijih događaja 20. veka“, rekla je Hilari Klinton pozivajući svet da „ukloni i sve zidove 21. veka“.

Ž. Rakić

-----------------------------------------------------

Nezaposleni i levičari žele novi zid

Svaki osmi Nemac želi da bude izgrađen neki novi „Berlinskim zid”. Među onima koji se zalažu za fizičku podelu između zapadnog i istočnog dela Nemačke najviše je nezaposlenih i levičara. Pomenuti podaci deo su istraživanja Lajpciškog instituta za ispitivanje tržišta koje je, povodom 9. novembra i rušenja Berlinskog zida, sprovedeno u Nemačkoj.

Od 1.008 ispitanika ubedljiva većina, 79 odsto, ipak smatra da je rušenje Berlinskog zida bio „srećan događaj“, a dve trećine anketiranih ocenilo je da je ujedinjenje Nemačke dobro uspelo. Jedna trećina (35 odsto) je nezadovoljna i tvrdi da danas u Nemačkoj ima više nepravde nego pre pada Berlinskog zida.