Svet
Merkelova: Ujedinjenje Nemačke nije završeno
Svečano obeležena dvadeseta godišnjica rušenja Berlinskog zida 9. novembar 1989. godine što je bio uvod u spajanje dve nemačke države godinu dana kasnije
U Berlinu je, na spektakularan način, obeležena dvadeseta godišnjica rušenja granice između istočnog i zapadnog dela grada – Berlinskog zida. Tim povodom glavni grad Nemačke pretvoren je, privremeno, u mini prestonicu Evrope: u obeležavanju ovog jubileja učestvovali su lideri svih 27 članica EU, ruski predsednik Dmitrij Medvedev, a iz SAD stigla je Hilari Klinton.
Program berlinskog „rođendana“ bio je izuzetno bogat. Pre podne je centralni događaj bila ekumenska služba u Benzemanekirhe, crkvi u istočnom delu grada, koja je 1989. godine važila za centar tadašnje „mirne revolucije“. Posle podne nemačka kancelarka Angela Merkel je s grupom nekadašnjih istočnonemačkih boraca za ljudska prava posetila Bornholmer štrase. U ovoj ulici nalazio se svojevremeno granični prelaz između istočnog i zapadnog Berlina koji je prvi otvoren tog istorijskog 9. novembra. U ovoj simboličnoj šetnji Angeli Merkel pravili su društvo i bivši sovjetski lider Mihail Gorbačov i poljski borac za ljudska prava i potonji presednik Leh Valensa.
Ova šetnja imala je i poseban lični pečat za Angelu Merkel. Nemačka kancelarka je, po njenim rečima, tog 9. novembra bila u sauni i tek je kasno uveče otišla do zida – upravo prelaza na Bornholmer štrase.
„Bila sam bez reči, presretna“, izjavila je Merkelova prisećajući se događaja od pre dvadeset godina.
Centralni deo proslave održan je kod Brandenburške kapije. Pored muzičkog dela programa kod kapije je simbolično, dve decenije kasnije, još jednom srušen zid. Ovoga puta zid je predstavljen sa hiljadu velikih domina od stiropora koje su popadale, jedna za drugom, baš kao što se to dogodilo, ali s betonskim pločama, 1989. godine.
Godišnjica pada Berlinskog zida – godinu dana kasnije i Nemačka je ujedinjena – bio je povod da se napravi i svojevrsni bilans posla urađenog u protekle dve decenije.
„Nemačka je dobro naučila lekciju iz istorije između 1939. i 1945. godine“, izjavio je Horst Keler, predsednik države. „Zbog toga nam je svet i verovao 1989.“
„Ujedinjenje Nemačke još nije završeno“, ocenila je nemačka kancelarka gostujući u jutarnjem programu nemačke državne televizije. „Imamo još mnogo toga da uradimo“, zaključila je Merkelova odbacujući kritike zbog toga što je program solidarne pomoći za obnovu i izgradnju istočnog dela zemlje produžen do 2019. godine.
Novi nemački ministar privrede Rajner Bruderle metaforično je poručio zemljacima: „Kolač mora da bude što veći kako bi svako mogao da dobije veći komad.“
I gošća iz Vašingtona Hilari Klinton iskoristila je istorijski povod posete Berlinu za aktuelnu poruku svetu.
„Rušenje zida je jedan od najvažnijih događaja 20. veka“, rekla je Hilari Klinton pozivajući svet da „ukloni i sve zidove 21. veka“.
Ž. Rakić
-----------------------------------------------------
Nezaposleni i levičari žele novi zid
Svaki osmi Nemac želi da bude izgrađen neki novi „Berlinskim zid”. Među onima koji se zalažu za fizičku podelu između zapadnog i istočnog dela Nemačke najviše je nezaposlenih i levičara. Pomenuti podaci deo su istraživanja Lajpciškog instituta za ispitivanje tržišta koje je, povodom 9. novembra i rušenja Berlinskog zida, sprovedeno u Nemačkoj.
Od 1.008 ispitanika ubedljiva većina, 79 odsto, ipak smatra da je rušenje Berlinskog zida bio „srećan događaj“, a dve trećine anketiranih ocenilo je da je ujedinjenje Nemačke dobro uspelo. Jedna trećina (35 odsto) je nezadovoljna i tvrdi da danas u Nemačkoj ima više nepravde nego pre pada Berlinskog zida.
Poslednji komentari
...Sve proslave velikih istorijskih datuma,daju manje vise,ogranicen spektar mogucnosti,sagledavanja istorijske istine.U opravdanoj euforiji,koja kao trans osvaja citavu naciju,nazalost,nikome nece pasti na pamet,da se makar zapita, zasto je jedna tako civilizovana i talentovana nacija,dosla u situaciju da punih 40 i vise godina zivi u dve drzave,a da zapravo ni u jednoj ne bude gazda.Zar nije mogla da se posle svih frustracija i ponizenja, posle rata koga je opravdano izgubila,izbori za neki makar vojno neutralni status, kao sto je to bio slucaj sa Austrijom. Podeljenost Nemacke, koja je trajala vise od 40 godina,nije bila samo zelja pobednika iz II sv rata,nego i njen sopstveni izbor,a da budem odredjeniji,to je bio izbor onog dela Nemacke,koji se nasao pod protektoratom zapada,koji iz najsebicnijih razloga nije zeleo da menja uspostavljeno stanje,vec je zeleo da ima bogatog i mocnog saveznika.Cak i posle 20 godina,od ujedinjenja,ekononski najmocnija zemlja Evope, ne pokazuje nameru da se oslobodi usluga, NATO imperije.Ona i dalje veruje da je ujedinjenje stiglo kao dar sa Zapada,kao rezultat njegove ekonomske i vojne superirnosti.Ne pada joj na pamet,da to shvati kao trezvenu i postenu odluku Rusije,koja je i ovom prilikom izigrana,pored ostalog,i zaslugom Nemacke.Ali,svako ima prava na svoje zablude! A kada je Nemacka u pitanju,mislim da ih je imala vise nego drugi!
Hteli mi to da priznamo ili ne Nemci su najveca nacija centralne Evrope i uopste Evrope,platili su ceh zbog Hitlerove politike ,mada nikad nisu imali sansu da ga skinu sa vlasti demokratiskim putem ,(zbog diktature koju je zaveo).Mislim da mnogi nisu razumeli reci kancelarke Merkel (ujedinjennje nije zavrseno)odnosi se ne nedovoljna ulaganja u Istocnu Nemacku.Mnogi i smatraju da je ujedinjenje Nemacke fakticki usporilo inace vrlo uspesni razvoj Zapadne Nemacke.
Roki vi nemate viziju svih istorijskih dogadjanja posle ujedinjenja, posledice po neke države su bile kobne npr SFRJ.SLika sveta je ušla u samo jednu boju.
