Свет

Меркелова: Уједињење Немачке није завршено

Свечано обележена двадесета годишњица рушења Берлинског зида 9. новембар 1989. године што је био увод у спајање две немачке државе годину дана касније

Слика која је обележавала историју: рушење Берлинског зида 9. новембра 1989. године (Фото Бета)

У Берлину је, на спектакуларан начин, обележена двадесета годишњица рушења границе између источног и западног дела града – Берлинског зида. Тим поводом главни град Немачке претворен је, привремено, у мини престоницу Европе: у обележавању овог јубилеја учествовали су лидери свих 27 чланица ЕУ, руски председник Дмитриј Медведев, а из САД стигла је Хилари Клинтон.

Програм берлинског „рођендана“ био је изузетно богат. Пре подне је централни догађај била екуменска служба у Бенземанекирхе, цркви у источном делу града, која је 1989. године важила за центар тадашње „мирне револуције“. После подне немачка канцеларка Ангела Меркел је с групом некадашњих источнонемачких бораца за људска права посетила Борнхолмер штрасе. У овој улици налазио се својевремено гранични прелаз између источног и западног Берлина који је први отворен тог историјског 9. новембра. У овој симболичној шетњи Ангели Меркел правили су друштво и бивши совјетски лидер Михаил Горбачов и пољски борац за људска права и потоњи преседник Лех Валенса.

Ова шетња имала је и посебан лични печат за Ангелу Меркел. Немачка канцеларка је, по њеним речима, тог 9. новембра била у сауни и тек је касно увече отишла до зида – управо прелаза на Борнхолмер штрасе.

„Била сам без речи, пресретна“, изјавила је Меркелова присећајући се догађаја од пре двадесет година.

Централни део прославе одржан је код Бранденбуршке капије. Поред музичког дела програма код капије је симболично, две деценије касније, још једном срушен зид. Овога пута зид је представљен са хиљаду великих домина од стиропора које су попадале, једна за другом, баш као што се то догодило, али с бетонским плочама, 1989. године.

Годишњица пада Берлинског зида – годину дана касније и Немачка је уједињена – био је повод да се направи и својеврсни биланс посла урађеног у протекле две деценије.

„Немачка је добро научила лекцију из историје између 1939. и 1945. године“, изјавио је Хорст Келер, председник државе. „Због тога нам је свет и веровао 1989.“

„Уједињење Немачке још није завршено“, оценила је немачка канцеларка гостујући у јутарњем програму немачке државне телевизије. „Имамо још много тога да урадимо“, закључила је Меркелова одбацујући критике због тога што је програм солидарне помоћи за обнову и изградњу источног дела земље продужен до 2019. године.

Нови немачки министар привреде Рајнер Брудерле метафорично је поручио земљацима: „Колач мора да буде што већи како би свако могао да добије већи комад.“

И гошћа из Вашингтона Хилари Клинтон искористила је историјски повод посете Берлину за актуелну поруку свету.

„Рушење зида је један од најважнијих догађаја 20. века“, рекла је Хилари Клинтон позивајући свет да „уклони и све зидове 21. века“.

Ж. Ракић

-----------------------------------------------------

Незапослени и левичари желе нови зид

Сваки осми Немац жели да буде изграђен неки нови „Берлинским зид”. Међу онима који се залажу за физичку поделу између западног и источног дела Немачке највише је незапослених и левичара. Поменути подаци део су истраживања Лајпцишког института за испитивање тржишта које је, поводом 9. новембра и рушења Берлинског зида, спроведено у Немачкој.

Од 1.008 испитаника убедљива већина, 79 одсто, ипак сматра да је рушење Берлинског зида био „срећан догађај“, а две трећине анкетираних оценило је да је уједињење Немачке добро успело. Једна трећина (35 одсто) је незадовољна и тврди да данас у Немачкој има више неправде него пре пада Берлинског зида.

објављено: 10/11/2009

Последњи коментари

drago popovic | 10/11/2009 18:17

...Sve proslave velikih istorijskih datuma,daju manje vise,ogranicen spektar mogucnosti,sagledavanja istorijske istine.U opravdanoj euforiji,koja kao trans osvaja citavu naciju,nazalost,nikome nece pasti na pamet,da se makar zapita, zasto je jedna tako civilizovana i talentovana nacija,dosla u situaciju da punih 40 i vise godina zivi u dve drzave,a da zapravo ni u jednoj ne bude gazda.Zar nije mogla da se posle svih frustracija i ponizenja, posle rata koga je opravdano izgubila,izbori za neki makar vojno neutralni status, kao sto je to bio slucaj sa Austrijom. Podeljenost Nemacke, koja je trajala vise od 40 godina,nije bila samo zelja pobednika iz II sv rata,nego i njen sopstveni izbor,a da budem odredjeniji,to je bio izbor onog dela Nemacke,koji se nasao pod protektoratom zapada,koji iz najsebicnijih razloga nije zeleo da menja uspostavljeno stanje,vec je zeleo da ima bogatog i mocnog saveznika.Cak i posle 20 godina,od ujedinjenja,ekononski najmocnija zemlja Evope, ne pokazuje nameru da se oslobodi usluga, NATO imperije.Ona i dalje veruje da je ujedinjenje stiglo kao dar sa Zapada,kao rezultat njegove ekonomske i vojne superirnosti.Ne pada joj na pamet,da to shvati kao trezvenu i postenu odluku Rusije,koja je i ovom prilikom izigrana,pored ostalog,i zaslugom Nemacke.Ali,svako ima prava na svoje zablude! A kada je Nemacka u pitanju,mislim da ih je imala vise nego drugi!

Roki  | 10/11/2009 20:31

Hteli mi to da priznamo ili ne Nemci su najveca nacija centralne Evrope i uopste Evrope,platili su ceh zbog Hitlerove politike ,mada nikad nisu imali sansu da ga skinu sa vlasti demokratiskim putem ,(zbog diktature koju je zaveo).Mislim da mnogi nisu razumeli reci kancelarke Merkel (ujedinjennje nije zavrseno)odnosi se ne nedovoljna ulaganja u Istocnu Nemacku.Mnogi i smatraju da je ujedinjenje Nemacke fakticki usporilo inace vrlo uspesni razvoj Zapadne Nemacke.

ras  | 11/11/2009 18:32

Roki vi nemate viziju svih istorijskih dogadjanja posle ujedinjenja, posledice po neke države su bile kobne npr SFRJ.SLika sveta je ušla u samo jednu boju.