Од нашег сталног дописника
Загреб, 18. фебруара – Тачно у подне, после топовског пуцња с куле Лотршчак који већ генерацијама у Загребу означава тај део дана, на Тргу св. Марка на Горњем граду започела је свечаност инаугурације новог председника Републике Хрватске. Пред око 600 званица на свечаној трибини, међу којима и десет председника држава већином из региона, и још толико почасних гостију и бројних грађана који су успели да нађу место на том омањем тргу између седишта владе и Хрватског сабора, Иво Јосиповић је прво положио председничку заклетву, а затим одржао свој први службени говор.

Свечаност је завршена извођењем неколико хорских песама и све је окончано за око 40 минута – без посебне помпе, уздржано, али довољно свечано за овакав ниво догађаја. Званице су се затим упутиле на заједнички ручак у Дверце, а у 17 часова у седишту председника РХ на Пантовчаку (некадашња Титова резиденција у Загребу) Стјепан Месић је и формално предао функцију и председничку власт Иви Јосиповићу.

У свом наступном говору председник Јосиповић је углавном поновио основне тезе и обећања из својих политичких иступа током председничких избора. Подсетио је да је кључни извор његове мотивације да крене овим путем била „правда и правна подлога за ново и боље друштво” и објаснио: „Остварили смо државу, али су правда и праведност вредности које тек требамо пронаћи у њиховој пуноћи.”

У наставку је такође указао да је „дошло време да се Хрватска преиспита и одлучно промени оно што је погрешно, оно што људе чини неједнакима, што их дели и понижава”, те додао:

„Није само реч о томе да морамо мењати законе и доносити нове или боље. Реч је о томе да свако од нас почне мењати себе. Јер темељ правде увек смо ми сами, јер је свако од нас тај који својим понашањем ствара или негира праведност. Зато, не смемо се бојати, не смемо ћутати, не смемо окретати главу!”

Обећавајући да се „у борби за правду неће уморити”, као и да ће бити „запрека свакој дискриминацији”, Јосиповић је посебно напоменуо да ће „инсистирати на систему у којем ће бити кристално јасно да се корупција и криминал не исплате”.

„Није нам свеједно и нећемо више немо и немоћно стајати док прљави новац купује хрватску имовину и осваја привредне ресурсе, омогућава лажне дипломе, привилегије и незаслужено богатство” – рекао је такође.

Јосиповић је указао и на неопходност одржавања и даљњег развоја добрих односа са свим суседима. У том смислу је напоменуо да је потребно решити сва отворена питања, од граничних до оних која су настала као последица рата, од откривања судбина несталих особа, преко инсистирања на одговорности за ратне злочине до враћања отетог културног блага и повратка избеглица.

Међу нешто преко 70 делегација из света, које су присуствовале свечаној инаугурацији новог председника РХ, било је и десет председника држава: из Пољске, Словачке, Мађарске, Словеније, Бугарске, Босне и Херцеговине, Црне Горе, Албаније, Македоније као и једнострано проглашеног Косова. Како јављају домаћи медији потпредседница Сената Чешке Републике је закаснила на авион, па није присуствовала свечаности, а извесну забринутост међу хрватским политичким аналитичарима је изазвала чињеница да инаугурацији није присуствовао ни нови повереник ЕУ за проширење иако је дошао у Загреб, где ће учествовати у преговорима у вези са отварањем нових поглавља на путу РХ у Европску унију.

Радоје Арсенић

-----------------------------------------------------------

Грађани добацивали Санадеру

Међу узваницима на инаугурацији председника Иве Јосиповића био је и претходни премијер Иво Санадер, који је изненада протеклог лета напустио све политичке функције. Док је долазио на свечаност није му баш било угодно: када су га угледали поједини грађани су му гласно довикивали „Лопове, лопове...” али је он не реагујући отишао до свог места у трећем реду.

Р. А.

-------------------------------------------------------------------------------------------

Мићуновић: Ускоро сусрет председника Србије и Хрватске

Председници Србије и Хрватске Борис Тадић и Иво Јосиповић могли би да се састану већ наредног месеца, а чињеница да је Србија једина земља у региону чији представници нису присуствовали Јосиповићевој инаугурацији не би требало да наруши билатералне односе, оценио је председник Одбора за спољне послове Скупштине Србије Драгољуб Мићуновић.

У интервјуу за Радио Слободна Европа Мићуновић је оценио да је „важно да до тог сусрета дође што пре како би се зауставио један негативни тренд” у билатералним односима.

Мићуновић је рекао да Србија није имала другог избора него да не присуствује јучерашњој инаугурацији у Загребу, јер спор око једнострано проглашене косовске независности „спречава председника Тадића да присуствује једном скупу на коме се као шеф државе појављује представник такозване државе Косово”. Мићуновић је оценио да неприсуствовање српске делегације на инаугурацији треба да буде само „пролазна епизода” и да треба наставити са побољшавањем билатералних односа започетим прошле године кроз „разговоре и договарање о најбитнијим ставовима”. „Постоје многа питања која су важна. Хрватска и Србија су најважније, рекао бих, земље у овом региону и од њиховог односа зависи и стабилност у региону и зависила је увек у историји. Зато треба бити пажљив и то неговати. Надам се да ће ти односи за време председниковања професора Јосиповића бити у успону”, додао је он.

Танјуг

-----------------------------------------------------------

Биографија Иве Јосиповића

Загреб – Нови хрватски председник Иво Јосиповић, који је јуче полагањем заклетве и званично преузео дужност, долази на Пантовчак с каријером угледног правника и музичара, а не професионалног политичара.

Трећи хрватски председник, који би земљу требало да уведе у ЕУ, на изборима је био кандидат опозиционе Социјалдемократске партије и два пута је биран за посланика у Хрватском сабору.

Јосиповић у седиште председника на Пантовчаку долази као професор на Правном факултету Загребачког универзитета, где је предавао кривично процесно право, међународно кривично право и прекршајно право.

Објавио је 85 научних и стручних радова у хрватским и страним часописима и члан је више домаћих и међународних правничких удружења.

Иво Јосиповић рођен је у Загребу 28. августа 1957. године, где се школовао и где је 1980. завршио правни факултет и положио судски испит.

Магистрирао је на постдипломским студијама кривичноправних наука 1985. година и докторирао с темом „Право о хапшењу и притвору у кривичном процесном праву” 1994. године.

Сарађивао је у неколико међународних пројеката, а као експерт Савета Европе учествовао је у валоризацији затвора у Украјини, Монголији и Азербејџану.

Током рата у бившој Југославији учествовао је у преговорима о размени заробљеника, а након рата заступао је Хрватску пред Међународним судом правде и Међународним кривичним судом за бившу Југославију.

Један је од аутора тужбе за геноцид против Србије, што је објаснио чињеницом да Србија у то време, крајем деведесетих година прошлог века, није испуњавала ни минимум обавеза које је поставила међународна заједница, а које су се бавиле уклањањем последица рата.

Што се тиче будућих односа Хрватске и Србије, Јосиповић је нагласио да тужбе нису саме себи сврха и да ће се односи две земље морати развијати и уз њих, не одбацујући могућност да се од тужби одустане.

На треба заборавити ни то да је Јосиповић музичар и композитор. Завршио је студије компоновања на Музичкој академији у Загребу и компоновао је око 50 мелодија за разноврсне инструменте које изводе еминентни хрватски и страни уметници.

Директор је Загребачког бијенала, реномиране музичке манифестације која је ове године прославила 25. одржавање од 1961. године и која је омогућила учешће и једном броју уметника из Србије.

За своје мелодије добио је много хрватских и међународних награда.

Јосиповић је 1980. постао члан Савеза комуниста Хрватске, а почетком деведесетих учествовао је у његовој трансформацији у Социјалдемократску партију, кад је написао и први страначки статут.

СДП је напустио 1994. и посветио се праву и уметности, али се 2003. године, на позив тадашњег шефа СДП Ивице Рачана, враћа у политику, постајући независни посланик СДП-а и потпредседник посланичког клуба.

Од 2005. био је посланик у градској скупштини Загреба, а 2007. године поново је изабран у Хрватски сабор. У 2008. години се и формално вратио у чланство СДП-а.

Танјуг