Svet
Milion migranata „pred vratima“ Izraela
Kneset razmatra novi zakon po kojem će svako ko bez dozvole uđe u zemlju, uključujući i izbeglice, biti odmah isteran ili uhapšen
Izraelska vlada odlučila je da preseče najezdu došljaka sa egipatske granice koji traže azil. U tom cilju resorni ministarski kabinet pripremio je zakon, koji je kad je stigao u ruke članova Kneseta a javnost saznala o čemu je reč – istog časa uskovitlao je neželjenu prašinu. Ne samo zbog toga što je, kako smatraju pojedinci iz domaćih grupa za zaštitu ljudskih prava, zakonodavac iskazao neskrivenu mržnju prema strancima već što će, pod uslovom da stupi na snagu, ovaj propis kršiti obavezu Izraela prema Međunarodnoj konvenciji o statusu izbeglica.
Zagovornici novog zakona – čija se suština svodi na onaj izričit stav koji kaže da će svako ko bez dozvole uđe u zemlju, uključujući i izbeglice, biti odmah isteran ili uhapšen – smatraju da je kucnuo zadnji čas budući da je „milion radnika migranata u procesu „apsorpcije“ na Sinaju i da čekaju da se infiltriraju u Izrael.“
Tvrdnja da toliki broj stranaca, pre svega iz Afrike, samo čeka da uđe i nastani se u Svetoj zemlji, kako tvrde zvaničnici iz štaba izraelskih odbrambenih snaga koji su zakonodavcu dostavili pomenutu brojku, po oceni suprotnog tabora (grupe za zaštitu ljudskih prava) više je nego preterana.
Bil van Osvald, istraživač iz Hjumen rajts voča, kako prenosi domaći „Haarec“, navodi da su gotovo svi migranti koji su stigli u Izrael pre toga tražili regularno azil preko Visokog komesarijata UN u Kairu i da onih koji iz Egipta žele pošto-poto da dođu u Izrael nema više do dvadeset hiljada. Nikako milion, broj s kojim se sada manipuliše.
Potvrđujući da je mahom reč o ljudima koji dolaze iz Afrike, Van Osvald, međutim, skreće pažnju i da se sa tim podatkom ne valja olako poigravati.
Tačno je, kaže on, da u Egiptu postoji velika grupa (750.000) tražilaca azila iz Sudana, ali mnogi od njih su, čekajući na odobrenje, u Egiptu u dugi niz godina i nemaju više nameru da napuste tu zemlju.
„Milion ili 20.000... broj uopšte nije važan”, kaže na to Jakov Katc, član parlamenta i predsedavajući Komiteta za strane radnike. „Mi (država) ne možemo dozvoliti da se apsorbuje ni tih 20.000.”
Hoće li ovaj zakon ipak dobiti zeleno svetlo od većine u Knesetu – znaće se uskoro.
Poslednji komentari
Климатске промене и економска неједнакост врши притисак на богате земље у виду емигранта. Ако се пустошење настави...овај талас емигранат ће бити и пред Грделичком клисури (демир капија више није наша капија :-). Биће то конфликт 21 века.
Ne zaboravi, Efendijo, da su i Srbi dosli sa Urala u bogate krajeve Balkana trbuhom za hljebom jer su to bili plodni krajevi za razliku od tadasnje uralske ledare. Da li su ih Iliri (Albanci?) trebali pitati za pasose i vize i gurnuti u more?
Xerex, 31/10/2009, 21:20 “Albanci ne vode poreklo ni od Ilira, niti od drugih starosedelačkih naroda na Balkanu. Taj po Albance neugodan sud potvrđuju sve raspoložive istorijske, arheološke lingvističke i druge činjenice. Smisao istraživanja porekla Albanaca je upravo rušenje istorijskog falsifikata ideološkog mita o njihovom ilirskom poreklu, a čiji je jedini cilj zaposedanje svih teritorija na kojima su nekada živeli Iliri. Dok prvobitna postojbina Srba (Hrvata uostalom takođe) nalazila se između reka Njemen i Bug na području današnje Belorusije. Odatle su Srbi krenuli na Balkan u 5 i 6 veku nove ere. Sem toga, aktuelna kretanja kao i ova u naslovu, nemaju ničeg zajedničkog sa ondašnjim kretanjima celih naroda, poznato pod pojmom „Seobe naroda“. Osim toga, Srbima nije ništa nedostajalo u njihovoj staroj postojbini koja se prostirala do reke Bug koja danas obrazuje belorusko poljsku gtranicu. Srbi su u toj seobi naroda iz svoje postojbine potisnuti od Gota. A ne zbog trbuha za kruhom. Ako neko vodi direktno poreklo sa Kavkaza i Azije, onda su to albanske pridoslice, koji se na Balkanu pominju po prvi put u 11. veku.
