Свет

Милион миграната „пред вратима“ Израела

Кнесет разматра нови закон по којем ће свако ко без дозволе уђе у земљу, укључујући и избеглице, бити одмах истеран или ухапшен

Деца илегалних имиграната у кампу у околини Тел Авива (Фото АФП)

Израелска влада одлучила је да пресече најезду дошљака са египатске границе који траже азил. У том циљу ресорни министарски кабинет припремио је закон, који је кад је стигао у руке чланова Кнесета а јавност сазнала о чему је реч – истог часа усковитлао је нежељену прашину. Не само због тога што је, како сматрају појединци из домаћих група за заштиту људских права, законодавац исказао нескривену мржњу према странцима већ што ће, под условом да ступи на снагу, овај пропис кршити обавезу Израела према Међународној конвенцији о статусу избеглица.

Заговорници новог закона – чија се суштина своди на онај изричит став који каже да ће свако ко без дозволе уђе у земљу, укључујући и избеглице, бити одмах истеран или ухапшен – сматрају да је куцнуо задњи час будући да је „милион радника миграната у процесу „апсорпције“ на Синају и да чекају да се инфилтрирају у Израел.“

Тврдња да толики број странаца, пре свега из Африке, само чека да уђе и настани се у Светој земљи, како тврде званичници из штаба израелских одбрамбених снага који су законодавцу доставили поменуту бројку, по оцени супротног табора (групе за заштиту људских права) више је него претерана.

Бил ван Освалд, истраживач из Хјумен рајтс воча, како преноси домаћи „Хаарец“, наводи да су готово сви мигранти који су стигли у Израел пре тога тражили регуларно азил преко Високог комесаријата УН у Каиру и да оних који из Египта желе пошто-пото да дођу у Израел нема више до двадесет хиљада. Никако милион, број с којим се сада манипулише.

Потврђујући да је махом реч о људима који долазе из Африке, Ван Освалд, међутим, скреће пажњу и да се са тим податком не ваља олако поигравати.

Тачно је, каже он, да у Египту постоји велика група (750.000) тражилаца азила из Судана, али многи од њих су, чекајући на одобрење, у Египту у дуги низ година и немају више намеру да напусте ту земљу.

„Милион или 20.000... број уопште није важан”, каже на то Јаков Катц, члан парламента и председавајући Комитета за стране раднике. „Ми (држава) не можемо дозволити да се апсорбује ни тих 20.000.”

Хоће ли овај закон ипак добити зелено светло од већине у Кнесету – знаће се ускоро.

М. Аксентијевић
објављено: 31/10/2009

Последњи коментари

Твртко  | 31/10/2009 13:10

Климатске промене и економска неједнакост врши притисак на богате земље у виду емигранта. Ако се пустошење настави...овај талас емигранат ће бити и пред Грделичком клисури (демир капија више није наша капија :-). Биће то конфликт 21 века.

Xerex | 31/10/2009 21:20

Ne zaboravi, Efendijo, da su i Srbi dosli sa Urala u bogate krajeve Balkana trbuhom za hljebom jer su to bili plodni krajevi za razliku od tadasnje uralske ledare. Da li su ih Iliri (Albanci?) trebali pitati za pasose i vize i gurnuti u more?

Svetislav Kostić  | 01/11/2009 16:18

Xerex, 31/10/2009, 21:20 “Albanci ne vode poreklo ni od Ilira, niti od drugih starosedelačkih naroda na Balkanu. Taj po Albance neugodan sud potvrđuju sve raspoložive istorijske, arheološke lingvističke i druge činjenice. Smisao istraživanja porekla Albanaca je upravo rušenje istorijskog falsifikata ideološkog mita o njihovom ilirskom poreklu, a čiji je jedini cilj zaposedanje svih teritorija na kojima su nekada živeli Iliri. Dok prvobitna postojbina Srba (Hrvata uostalom takođe) nalazila se između reka Njemen i Bug na području današnje Belorusije. Odatle su Srbi krenuli na Balkan u 5 i 6 veku nove ere. Sem toga, aktuelna kretanja kao i ova u naslovu, nemaju ničeg zajedničkog sa ondašnjim kretanjima celih naroda, poznato pod pojmom „Seobe naroda“. Osim toga, Srbima nije ništa nedostajalo u njihovoj staroj postojbini koja se prostirala do reke Bug koja danas obrazuje belorusko poljsku gtranicu. Srbi su u toj seobi naroda iz svoje postojbine potisnuti od Gota. A ne zbog trbuha za kruhom. Ako neko vodi direktno poreklo sa Kavkaza i Azije, onda su to albanske pridoslice, koji se na Balkanu pominju po prvi put u 11. veku.