Nema pravog pomirenja između Nemačke i Češke bez pomirenja Bavarske i Češke. Bavarska, južna nemačka pokrajina, prvi je komšija Češke, ali Minhen i Prag odavno nisu u ljubavi a već i površno „čeprkanje“ po istoriji daje dovoljno materijala za takav zaključak.

A koliko je teško breme istorije koje opterećuje odnose nemačke pokrajine i Češke Republike pokazuje detalj u vezi sa najavljenom, jesenjom posetom predsednika vlade Bavarske Pragu. Ukoliko šef vlade u Minhenu zaista otputuje u češku prestonicu biće to prva zvanična poseta tako visokog bavarskog zvaničnika Pragu od okončanja Drugog svetskog rata.

Mogućnost da bavarski premijer otputuje u Prag najavio je Horst Zehofer, sadašnji predsednik vlade u Minhenu. Zehofer je takvu posetu najavio na godišnjem okupljanju sudetskih Nemaca – u Augzburgu – čija je posleratna sudbina jedan od glavnih kamena spoticanja u bavarsko-češkim odnosima.

Sadašnji bavarski lider nije slučajno odabrao baš skup sudetskih Nemaca da obelodani nameru da poseti Češku već ove jeseni, odmah posle tamošnjih parlamentarnih izbora i formiranja nove vlade u Pragu. Bio je to svojevrsni test spremnosti sudetskih Nemaca da možda pruže ruku pomirenja naslednicima posleratnog češkog režima koji optužuju za svoju zlehudu izgnaničku sudbinu. I test je, prema prvim reagovanjima, bio više nego uspešan. Vodeći ljudi Zajednice sudetskih Nemaca pozdravili su ideju da bavarski premijer otputuje u Prag, a predsednik Franc Pani zaključio je da bi to bila „istorijska poseta“.

Sam Zehofer je, međutim, požurio da u startu priguši prevelika očekivanja od njegovog odlaska u Češku.

„Dovoljna je već činjenica da ćemo pokrenuti dijalog“, izjavio je Zehofer. „Biće to dobra prilika da otvorimo i neprijatne teme“, stavljajući do znanja da će s domaćinima pokušati da razgovara i o najspornijem pitanju – Benešovim dekretima. Takvu Zehoferovu nameru potvrđuje i činjenica da će u zvaničnoj bavarskoj delegaciji „sigurno biti i predstavnici sudetskih Nemaca“.

Sudbina sudetskih Nemaca – zapravo nekoliko miliona Nemaca prognanih s teritorije bivše Čehoslovačke (današnje Češke) posle okončanja Drugog svetskog rata – i danas je ključni povod za neslaganja pa i svađe na relaciji Minhen–Prag. Bavarska, koja se predstavlja kao glavni zaštitnik prognanih, uvek je insistirala da Prag ispravi istorijsku nepravdu i ukine Benešove dekrete na osnovu kojih je obavljeno proterivanje između 2,5 i tri miliona Nemaca uz istovremeno oduzimanje imovine. Prag je odbijao takve zahteve, podsećao je da je sve zapravo „zakuvala“ Hitlerova nacistička Nemačka komadanjem Čehoslovačke (1938. godine) i zločinima nad negermanskim narodima.

Nemačka i Češka Republika godinama su pokušavale da nekako premoste duboke istorijske nesporazume, a kao kruna ovih napora 21. januara 1997. godine potpisano je zajedničko saopštenje o međusobnim odnosima i njihovom razvoju u budućnosti. Ovaj dokument bio je, međutim, veoma manjkav: izbegao je da se bavi istorijom, a Berlin i Prag zadovoljili su se da međusobno izraze duboko žaljenje za sve loše što se desilo u odnosima dva naroda i dve države.

Prognani Nemci i dalje su bili veoma nezadovoljni, a ovo nezadovoljstvo povremeno je prerastalo i u pravu histeriju. Tako je, na primer, Savez prognanih – krovna organizacija svih udruženja koja okupljaju proterane i izbegle Nemce i njihove potomke – bučno insistirao da vlada u Berlinu spreči ulazak Češke u Evropsku uniju dok Prag ne ukine Benešove dekrete i obešteti prognane.

I danas odnosi Nemačke i njenih istočnih komšija, Poljske i Češke, pa i nešto udaljenije Slovačke, teško mogu da se opišu kao idealni. Često na površinu ispliva neka ozbiljna istorijska „mina“ koja pokrene žučne naučne i medijske rasprava u koju se, na kraju, uključe i političari. Posle dužeg vremena potez bavarskog premijera Horsta Zehofera iskočio je iz ovog scenarija – pitanje nemačko-čeških odnosa stavljeno je na dnevni red bez prepoznatljivih isključivosti i preteranih emocija, što nagoveštava mogućnost pokretanja „zdravog“ dijaloga Minhena i Praga.

Žarko Rakić