Mnogo šta u vezi sa zaplenom teretnjaka „Frankop”, koji je pod zastavom Antigve  plovio međunarodnim vodama Mediterana natovaren sumnjivim, nevešto sakrivenim, vojnim arsenalom, ostaje nerasvetljeno. Kao i skretanje istog u luku Ašdod na jugu Svete zemlje.

Ono što dosad niko nije negirao jeste vreme (prekjuče u cik zore) kada se grupa od trinaest izraelskih mornaričkih komandosa u brzom čamcu približila „Frankopu”, koji je bio na 160 kilometara od Kipra. U munjevitoj akciji, koja je u kominikeu izraelske armije nazvana rutinskom kontrolom, marinci su, čim su otkrili da na brodu ima oružja i municije, okrenuli kurs grdosije ka dokovima Ašdoda, gde je, kako prenosi domaća štampa, odmah počeo detaljan pretres. Prvi medijski izveštaji pominjali su da je tada, među civilnim teretom, pronađeno oko 60 tona oružja i municije u oko stotinak metalnih kontejnera i da se mahom radilo o protivtenkovskim projektilima i raketama tipa „kaćuša”, puškama, granatama i minobacačima. Na 140 metara dugom plovilu otkrivene su i neke protivvazdušne rampe, koje dosad, rečeno je, nisu viđene u regionu.

Uz vesti da je posredi nemački brod, pod zapovedništvom kapetana Poljaka, a u najmu kod kiparske firme UFS (United Freeder Service), tvrdilo se da je teretnjak isplovio iz Irana, pristao u Jemenu i Sudanu, pre nego što se uputio u Suecki kanal. I da su mu konačna destinacija, po svemu sudeći, bila Sirija ili Liban. Skriveno oružje i municija zakamuflirana ispod vreća punih silicijuma od po 25 kila (proizvedenog od Nacionalne kompanije Irana), po oceni izraelskog ministarstva odbrane bilo je očito namenjeno militantnim borcima libanskog Hezbolaha.

Iako ovo nije prvi put da je izraelska vojska otkrila i zaplenila veliku količinu oružja koja se krijumčari na brodovima (prošlog februara na Kipru je zadržan brod koji je, navodno, prenosio oružje iz Irana za hamasovce u Gazi, dok je u januaru 2002. sličan slučaj bio sa kargom „Karin A” na Crvenom moru kada je oduzeto 50 tona municije, pušaka i granata namenjenih palestinskim borcima u pojasu Gaze), jevrejski državni vrh nije krio zadovoljstvo što je presečena još jedna karika ilegalnog dotura naoružanja neprijateljski nastrojenom Hezbolahu.

Čestitajući marincima na hvatanju broda, koji je prethodno jedno izvesno vreme bio pod ozbiljnom izraelskom prismotrom, premijer Benjamin Netanijahu ocenio je da je izvedenom operacijom „sprečeno snabdevanje oružjem namenjeno udaru na izraelske gradove”.

Upirući prst u Iran, koji je pod međunarodnim embargom za svaku vrstu isporuke oružja van svojih granica, Izrael, zapravo, ponovo direktno optužuje Teheran za kršenje rezolucije UN i vojnu podršku Hezbolahu. Istu onakvu kakvu je svojevremeno, kažu, davao Hamasu koji pod kontrolom drži Gazu.

Za razliku od Sirijaca, libanski vojni zvaničnici ovom prilikom nisu želeli da komentarišu incident navodeći, kako prenose agencije, da se on dogodio izvan libanskih teritorijalnih voda.

Na libansko-izraelskoj granici mirno je još od žestokog sukoba između Izraela i Hezbolaha u leto 2006. godine. Ali, uprkos tome, Tel Aviv ne prestaje da upozorava da militantni libanski islamisti ne miruju i da se ponovo naoružavaju. Procenjuje se da Hezbolah danas ima najmanje 40.000 raketa.

S druge strane, sirijski šef diplomatije Valid Moalem, oštro negirajući da je „Frankop” prevozio oružje iz Irana, nazvao je izraelske marince „piratima” koji „ometaju normalno kretanje robe između Irana i Sirije”. Teret na zaplenjenom brodu, po rečima sirijskog ministra, najobičnija je trgovačka roba, a ne nekakva „sirovina za proizvodnju oružja u Siriji”.

Misterija vojnog tereta trenutno usidrenog teretnjaka na dokovima luke Ašdod time nije rešena. Predstavnici kiparske firme UFS izjavili su da oni kao rentijeri broda nisu ništa drugo do puki prevoznici kojima nije dopušteno da zaviruju u sadržaj kontejnera. To je, kažu, u nadležnosti carinskih vlasti onih luka u kojima se brod sidri.

Napominjući da im se ovako nešto dosad nikada nije dogodilo, Panajotis Emirs iz UFS-a veruje da to neće uticati na dobre veze koje imaju Kipar i Izrael.

Ako je suditi po izjavi izraelskog zamenika ministra odbrane Matana Vilnaija, da „posada najverovatnije nije bila umešana u pokušaj krijumčarenja naoružanja”, kako prenosi domaća štampa, prijateljski odnosi dva suseda neće ovim povodom biti dovedeni u pitanje.