Много шта у вези са запленом теретњака „Франкоп”, који је под заставом Антигве  пловио међународним водама Медитерана натоварен сумњивим, невешто сакривеним, војним арсеналом, остаје нерасветљено. Као и скретање истог у луку Ашдод на југу Свете земље.

Оно што досад нико није негирао јесте време (прекјуче у цик зоре) када се група од тринаест израелских морнаричких командоса у брзом чамцу приближила „Франкопу”, који је био на 160 километара од Кипра. У муњевитој акцији, која је у коминикеу израелске армије названа рутинском контролом, маринци су, чим су открили да на броду има оружја и муниције, окренули курс грдосије ка доковима Ашдода, где је, како преноси домаћа штампа, одмах почео детаљан претрес. Први медијски извештаји помињали су да је тада, међу цивилним теретом, пронађено око 60 тона оружја и муниције у око стотинак металних контејнера и да се махом радило о противтенковским пројектилима и ракетама типа „каћуша”, пушкама, гранатама и минобацачима. На 140 метара дугом пловилу откривене су и неке противваздушне рампе, које досад, речено је, нису виђене у региону.

Уз вести да је посреди немачки брод, под заповедништвом капетана Пољака, а у најму код кипарске фирме УФС (United Freeder Service), тврдило се да је теретњак испловио из Ирана, пристао у Јемену и Судану, пре него што се упутио у Суецки канал. И да су му коначна дестинација, по свему судећи, била Сирија или Либан. Скривено оружје и муниција закамуфлирана испод врећа пуних силицијума од по 25 кила (произведеног од Националне компаније Ирана), по оцени израелског министарства одбране било је очито намењено милитантним борцима либанског Хезболаха.

Иако ово није први пут да је израелска војска открила и запленила велику количину оружја која се кријумчари на бродовима (прошлог фебруара на Кипру је задржан брод који је, наводно, преносио оружје из Ирана за хамасовце у Гази, док је у јануару 2002. сличан случај био са каргом „Карин А” на Црвеном мору када је одузето 50 тона муниције, пушака и граната намењених палестинским борцима у појасу Газе), јеврејски државни врх није крио задовољство што је пресечена још једна карика илегалног дотура наоружања непријатељски настројеном Хезболаху.

Честитајући маринцима на хватању брода, који је претходно једно извесно време био под озбиљном израелском присмотром, премијер Бенјамин Нетанијаху оценио је да је изведеном операцијом „спречено снабдевање оружјем намењено удару на израелске градове”.

Упирући прст у Иран, који је под међународним ембаргом за сваку врсту испоруке оружја ван својих граница, Израел, заправо, поново директно оптужује Техеран за кршење резолуције УН и војну подршку Хезболаху. Исту онакву какву је својевремено, кажу, давао Хамасу који под контролом држи Газу.

За разлику од Сиријаца, либански војни званичници овом приликом нису желели да коментаришу инцидент наводећи, како преносе агенције, да се он догодио изван либанских територијалних вода.

На либанско-израелској граници мирно је још од жестоког сукоба између Израела и Хезболаха у лето 2006. године. Али, упркос томе, Тел Авив не престаје да упозорава да милитантни либански исламисти не мирују и да се поново наоружавају. Процењује се да Хезболах данас има најмање 40.000 ракета.

С друге стране, сиријски шеф дипломатије Валид Моалем, оштро негирајући да је „Франкоп” превозио оружје из Ирана, назвао је израелске маринце „пиратима” који „ометају нормално кретање робе између Ирана и Сирије”. Терет на заплењеном броду, по речима сиријског министра, најобичнија је трговачка роба, а не некаква „сировина за производњу оружја у Сирији”.

Мистерија војног терета тренутно усидреног теретњака на доковима луке Ашдод тиме није решена. Представници кипарске фирме УФС изјавили су да они као рентијери брода нису ништа друго до пуки превозници којима није допуштено да завирују у садржај контејнера. То је, кажу, у надлежности царинских власти оних лука у којима се брод сидри.

Напомињући да им се овако нешто досад никада није догодило, Панајотис Емирс из УФС-а верује да то неће утицати на добре везе које имају Кипар и Израел.

Ако је судити по изјави израелског заменика министра одбране Матана Вилнаија, да „посада највероватније није била умешана у покушај кријумчарења наоружања”, како преноси домаћа штампа, пријатељски односи два суседа неће овим поводом бити доведени у питање.