Рим – На­кон што је 18 ме­се­ци во­лон­ти­рао у Ита­ли­ји, Ма­си­мо Фан­ти­ни је од­лу­чио да опро­ба сре­ћу у ино­стран­ству и оти­шао у САД, где је по­сле пет го­ди­на имао по­сао у ве­ли­кој мул­ти­на­ци­о­нал­ној ком­па­ни­ји, ку­пио је ку­ћу и оже­нио се.

„Да сам остао у Ита­ли­ји, ни­шта од све­га то­га не би би­ло мо­гу­ће”, из­ја­вио је за Рој­терс Фан­ти­ни (34), ко­ји са­да жи­ви у Њу­јор­ку.„Ка­да раз­го­ва­рам са сво­јим при­ја­те­љи­ма ко­ји су оста­ли, чу­јем ко­ли­ко су ис­фру­стри­ра­ни. Гу­бе сво­ју енер­ги­ју и сво­је сно­ве. То је нај­го­ра ствар ко­ју не­ко­ме мо­жеш да ура­диш”.

Фан­ти­ни је је­дан од број­них ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них Ита­ли­ја­на ко­ји сма­тра да је био при­ну­ђен да по­тра­жи бо­љу бу­дућ­ност у ино­стран­ству.

Про­блем са ма­сов­ним од­ла­ском мла­дих љу­ди из Ита­ли­је по­стао је то­ли­ко ве­лик да је ита­ли­јан­ски пар­ла­мент усво­јио за­кон ко­јим по­ку­ша­ва да при­ву­че мла­де Ита­ли­ја­не ко­ји су оти­шли из зе­мље да се вра­те у до­мо­ви­ну, али ће но­ви пре­ми­јер Ма­рио Мон­ти мо­ра­ти да учи­ни мно­го ви­ше при­ли­ком спро­во­ђе­ња ре­фор­ми уко­ли­ко же­ли да за­у­ста­ви њи­хов ег­зо­дус.

Ита­ли­ја има ду­гу тра­ди­ци­ју еми­гра­ци­је. Од 1876. до 1970. го­ди­не про­це­њу­је се да је 25 ми­ли­о­на Ита­ли­ја­на на­пу­сти­ло зе­мљу у по­тра­зи за по­слом у ино­стран­ству. Ра­ни­је су из зе­мље од­ла­зи­ли углав­ном не­ква­ли­фи­ко­ва­ни и нео­бра­зо­ва­ни љу­ди, док са­да то чи­не ви­со­ко­о­бра­зо­ва­ни мла­ди љу­ди.

Иако не по­сто­ји зва­нич­на ста­ти­сти­ка, у ита­ли­јан­ским по­слов­ним кру­го­ви­ма се про­це­њу­је да је око 120.000 мла­дих ви­со­ко­о­бра­зо­ва­них Ита­ли­ја­на на­пу­сти­ло зе­мљу 2008/2009. го­ди­не, од ко­јих су 70 про­це­на­та би­ли сту­ден­ти ко­ји су тек за­вр­ши­ли фа­кул­тет.

Сер­ђо На­ва, но­ви­нар ко­ји је на­пи­сао књи­гу упра­во о про­бле­му од­ла­ска мла­дих љу­ди из зе­мље, сма­тра да је еко­ном­ска кри­за, ко­ја је по­след­њих ме­се­ци кул­ми­ни­ра­ла у Ита­ли­ји, са­мо по­гор­ша­ла ства­ри.

„У Ита­ли­ји до­ми­ни­ра­ју ста­ри љу­ди. Они да­ју по­сао љу­ди­ма ко­је по­зна­ју и ко­ји­ма ве­ру­ју, пре не­го они­ма са нај­бо­љим ква­ли­фи­ка­ци­ја­ма. То је ноћ­на мо­ра за мла­де љу­де. То ће до­ве­сти до то­га да Ита­ли­ја бу­де на ко­ле­ни­ма”, ре­као је он.

Ита­ли­ја има ма­ње свр­ше­них сту­де­на­та не­го дру­ге др­жа­ве чла­ни­це Европ­ске уни­је: са 19,8 од­сто Ита­ли­ја­на ста­ро­сти из­ме­ђу 30 и 34 го­ди­не са фа­кул­тет­ском ди­пло­мом, док је европ­ски про­сек 33,6 про­це­на­та, по­ка­зу­ју по­да­ци Европ­ске кан­це­ла­ри­је за ста­ти­сти­ку „Евро­стат”.

Упр­кос то­ме, Ита­ли­ја има нај­ве­ћи про­це­нат не­за­по­сле­но­сти ме­ђу свр­ше­ним сту­ден­ти­ма – 58 про­це­на­та, док је про­сеч­на пла­та оних срећ­ни­ка ко­ји су ус­пе­ли да про­на­ђу по­сао про­шле го­ди­не из­но­си­ла са­мо 1.078 евра.

Осим то­га, да би за­шти­ти­ле ста­ри­је рад­ни­ке, ита­ли­јан­ске ком­па­ни­је мла­ди­ма не ну­де ста­лан по­сао. Не­до­ста­так по­сла, ма­ле пла­те и не­си­гур­ни рад­ни уго­во­ри до­ве­ли су до то­га да тре­ћи­на Ита­ли­ја­на ко­ји ула­зе у тре­ћу де­це­ни­ју жи­ве још увек са ма­мом и та­том.