Молитва са Обамом

Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Јуче је у Вашингтону потврђена традиција, успостављена 1953: по 60. пут је приређен „Национални молитвени доручак”, на коме је, међу око три хиљаде званица, увек и амерички председник са супругом, потпредседник, чланови кабинета и сви конгресмени…

То значи да су осталих нешто мање од 2.500 учесника из остатка света, укључујући и Србију, из које је позивнице за овај догађај, на којима је грб Конгреса, добило њих десетак.

Амбасади Србије свој долазак су међутим најавили само први потпредседник владе и министар унутрашњих послова Ивица Дачић, министар за дијаспору Срђан Срећковић и лидер СПО Вук Драшковић. Остали – принчевски брачни пар Александар и Катарина Карађорђевић, председник Скупштине Војводине Шандор Егереши, посланик Г17 плус Влајко Сенић (који је на овом догађају осми пут), Владимир Божовић из СНС-а и београдски адвокат Зденко Томановић –овде су „приватно”.

Иако је раније био најављен, у Вашингтон овим поводом није допутовао министар иностраних послова Вук Јеремић.

Као и сваке године, велики јутарњи скуп у балској дворани у приземљу хотела „Интерконтинентал” на Конектикат авенији, делу града у коме су стране амбасаде (укључујући и српску), протекао је уз опсежне мере обезбеђења, које су подразумевајуће с обзиром на то да је главни гост био председник Обама.

Ваља објаснити да ово иначе није „доручак код председника”, већ, условно речено, „доручак са председником”. Условно, јер је Обама (као и сви његови претходници у Белој кући), са десетак ВИП званица на посебном подијуму, док остали, који седе за столовима за осморо, имају само ближи или даљи „поглед на председника”.

Овде се са пажњом сваке године очекује шта ће, с обзиром на религијски карактер скупа, председник рећи о свом односу према вери. То посебно важи за Обаму, који то не истиче често, сматрајући да је реч о нечем интимном и у сваком случају приватном.

Ово је, међутим, изборна година у којој је важно одобровољити и велики број хришћанских гласача, па је Обама у јучерашњој 15-минутној беседи о томе говорио нешто директније, поручујући да је ово „прилика да заједно видимо Божје лице”. Говорећи о економији и изласку из кризе, поновио је и лајтмотив свих својих говора у последње време – да је неопходна национална солидарност и да терет тешкоћа треба да поднесу сви, у складу са својим могућностима, што је алузија на његов захтев да најбогатији суграђани буду више опорезовани.

„Увек је добро кад се окрећемо свом креатору”, казао је Обама, образлажући своје уверење да су и у политици важни морал и вредности „које не можемо да оставимо пред вратима” (својих кабинета).

Наравно, упркос преовлађујуће хришћанском карактеру „доручка”, председник је, водећи рачуна о верском плурализму нације поменуо и све друге вере, закључујући реченицом да је „Бог тај који је непогрешив, а не ми”.

Молитва се изводи у кратком држању за руке свих учесника. Сам доручак, иначе скроман (сок, воће, житарице с млеком или јогуртом, који учеснике кошта 175 долара по тањиру), траје око два сата, мада због великих мера безбедности, легитимисања и безбедносне контроле сваког учесника на улазу, цео догађај траје знатно дуже.

Доручак је међутим само један од догађаја који у Вашингтону овим поводом трају неколико дана. Званице, чији се списак саставља у Конгресу, а не у председниковим службама, саме плаћају трошкове пута и боравка, па долазак користе и за неформалну дипломатију.

Потпредседник и министар Дачић се тако јуче срео са конгресменима Мајклом Тарнером и Дејном Рорабахером, који су, како је саопштено из његовог министарског кабинета, „показали разумевање” за његову идеју о „праведном разграничењу које ће омогућити да се задовоље српски интереси на Косову и Метохији”. Тарнер и Рорабахер су иначе републиканци, чланови Представничког дома. Рорабахер је члан Комитета за спољне послове, а Дејна за оружане снаге.

Дачић ће боравак искористити и за „секторске” разговоре, с обзиром на то да је сарадња америчких служби за борбу против организованог криминала и тероризма са српским колегама у успону, за шта је доказ и недавни долазак првог полицијског аташеа у амбасаду Србије у Вашингтону. Част да буде први „полицијски дипломата” припала је Срђану Спасићу.

Министар Срећковић данас у амбасади има сусрет са представницима дијаспоре и Српске православне цркве.

„Молитвени доручак” овде није и без контроверзи, пре свега због његовог главног организатора (Конгрес је то само формално), конзервативне „Фелоушип фондације”, познате и под именом „Фамилија”, којој се замера тајновитост у ери свеопште транспарентности. Њено чланство је тајно, немају веб-сајт (па дакле нема ни јавног увида у списак званица). Приписују јој се међутим велика моћ и утицај, а најчешће цитирани извор података о њој јесте књига новинара и истраживача Центра за религију и медије Њујоршког универзитета Џефа Скарлета, чија је главна теза садржана у наслову: „Тајни фундаментализам у срцу америчке моћи”.