Mesec dana posle ubistva Hamasovog stratega za specijalne operacije Mahmuda al Mabhuha u Dubaiju – koje se na osnovu brojnih indicija, ali bez krunskog dokaza, pripisuje izraelskoj obaveštajnoj službi Mosad – raste pritisak međunarodne zajednice na Tel Aviv. Ne samo u interesu otkrivanja počinilaca već, prevashodno, ne bi li se pristupilo realizaciji plana o stvaranju palestinske države.

Rečeno potvrđuje glavna tema sastanka saveta ministara spoljnih poslova EU, održanog minulog ponedeljka u Briselu. Dvadeset i sedam šefova diplomatije potpisali su saopštenje u kome je žigosana zloupotreba identiteta i pasoša građana EU „od strane jedne obaveštajne službe“. (Jedanaest atentatora koristili su mahom britanske i irske, ali i nemačke i francuske putne isprave.) Činjenica da u zvaničnom saopštenju nije pomenuto ime države, ni dotične obaveštajne službe, ipak ne odvraća od zaključka da se Izraelu de fakto pripisuje krivica. Serija razgovora „u četiri oka“ koje su uticajni ministri EU vodili sa citiranim šefom diplomatije Izraela Avigdorom Libermanom ukazuje na suštinu problema.

Mahmud al Mabhuh ubijen je, podsećanja radi, u noći između 19. i 20. januara, u apartmanu hotela „Al Bustan Rotana” u Dubaiju, gde se nalazio na proputovanju. Smrt je usledila pošto mu je injicirana droga koja uzrokuje prestanak rada srca. U prvi mah ovaj zločin okarakterisan je kao „još jedno nedelo u nizu surovih obračuna među emisarima smrti na bliskoistočnim prostorima“. Minuciozno planirana i precizno izvedena likvidacija Mahmuda al Mabhuha nije bila ni prva, izvesno, ni poslednja u nizu. Specijalni agenti Mosada likvidirali su poslednjih godina desetak istaknutih militantnih palestinskih funkcionera. Sa druge strane, najnovija žrtva, prvi strateg Hamasa za specijalne operacije, i sam je sejao smrt. Navodno, odgovoran je za seriju atentata na vojne i civilne ciljeve u Izraelu, pa i za planiranje i izvođenje otmice dva izraelska vojnika, koja je mesecima plenila pažnju svetske javnosti.

Čemu, dakle, usijanje međudržavne afere? Ako bi se analizirale indicije, došlo bi se do zaključka da akteri atentata nisu bili samo agenti Mosada, odnosno njihovi sajani. (Sajanim – patriotski nastrojeni Jevreji izvan Izraela koji obavljaju zadatke po nalogu Mosada). Na to je, među prvima, ukazao britanski „Dejli mejl“. Izvestio je da su agenti Mosada pre akcije informisali London (MI-6) o namerama. Takođe zanimljiv je i podatak da su među pomagačima atentatora bili i aktivisti Hamasa... 

Da li je atentat trebalo da posluži kao povod, ne bi li se slomio otpor Izraela stvaranju palestinske države? Prekjuče, u vreme održavanja sastanka ministara EU u Briselu, održan je specijalni sastanak u Jelisejskoj palati u Parizu. Predsednik Francuske Nikola Sarkozi primio je u posetu palestinskog vođu Mahmuda Abasa. Tema razgovora je bila – hitno osnivanje palestinske države, najkasnije 2011. godine, bez obzira na to da li bi do tada bio postignut dogovor o njenim konačnim granicama.

Kakva će pozicija Izraela biti u tim pregovorima, moglo bi umnogome da zavisi od epiloga sadašnje obaveštajne afere. S tim u vezi – očekuju se rezultati istrage koja se vodi u Beču. Sa plavog Dunava, naime, pristigli su mobilni telefoni atentatora – pripejd priključci 0676 – a svi „koordinacioni“ razgovori obavljani su sa operativnom centralom, opet u Beču.

Da li je jedna od najmoćnijih sajanskih kolonija Mosada, ona u Beču, bila inicijator atentata na hamasovog operativca? U razgovoru za „Politiku“ izvor u Birou za zaštitu ustavnosti ukazao je da su najmanje šestoro Bečlija bili umešani u aferu. Pri tom je pomenuo „sedamnaest atentatora“, a ne jedanaest.

Miloš Kazimirović