Месец дана после убиства Хамасовог стратега за специјалне операције Махмуда ал Мабхуха у Дубаију – које се на основу бројних индиција, али без крунског доказа, приписује израелској обавештајној служби Мосад – расте притисак међународне заједнице на Тел Авив. Не само у интересу откривања починилаца већ, превасходно, не би ли се приступило реализацији плана о стварању палестинске државе.

Речено потврђује главна тема састанка савета министара спољних послова ЕУ, одржаног минулог понедељка у Бриселу. Двадесет и седам шефова дипломатије потписали су саопштење у коме је жигосана злоупотреба идентитета и пасоша грађана ЕУ „од стране једне обавештајне службе“. (Једанаест атентатора користили су махом британске и ирске, али и немачке и француске путне исправе.) Чињеница да у званичном саопштењу није поменуто име државе, ни дотичне обавештајне службе, ипак не одвраћа од закључка да се Израелу де факто приписује кривица. Серија разговора „у четири ока“ које су утицајни министри ЕУ водили са цитираним шефом дипломатије Израела Авигдором Либерманом указује на суштину проблема.

Махмуд ал Мабхух убијен је, подсећања ради, у ноћи између 19. и 20. јануара, у апартману хотела „Ал Бустан Ротана” у Дубаију, где се налазио на пропутовању. Смрт је уследила пошто му је инјицирана дрога која узрокује престанак рада срца. У први мах овај злочин окарактерисан је као „још једно недело у низу сурових обрачуна међу емисарима смрти на блискоисточним просторима“. Минуциозно планирана и прецизно изведена ликвидација Махмуда ал Мабхуха није била ни прва, извесно, ни последња у низу. Специјални агенти Мосада ликвидирали су последњих година десетак истакнутих милитантних палестинских функционера. Са друге стране, најновија жртва, први стратег Хамаса за специјалне операције, и сам је сејао смрт. Наводно, одговоран је за серију атентата на војне и цивилне циљеве у Израелу, па и за планирање и извођење отмице два израелска војника, која је месецима пленила пажњу светске јавности.

Чему, дакле, усијање међудржавне афере? Ако би се анализирале индиције, дошло би се до закључка да актери атентата нису били само агенти Мосада, односно њихови сајани. (Сајаним – патриотски настројени Јевреји изван Израела који обављају задатке по налогу Мосада). На то је, међу првима, указао британски „Дејли мејл“. Известио је да су агенти Мосада пре акције информисали Лондон (МИ-6) о намерама. Такође занимљив је и податак да су међу помагачима атентатора били и активисти Хамаса... 

Да ли је атентат требало да послужи као повод, не би ли се сломио отпор Израела стварању палестинске државе? Прекјуче, у време одржавања састанка министара ЕУ у Бриселу, одржан је специјални састанак у Јелисејској палати у Паризу. Председник Француске Никола Саркози примио је у посету палестинског вођу Махмуда Абаса. Тема разговора је била – хитно оснивање палестинске државе, најкасније 2011. године, без обзира на то да ли би до тада био постигнут договор о њеним коначним границама.

Каква ће позиција Израела бити у тим преговорима, могло би умногоме да зависи од епилога садашње обавештајне афере. С тим у вези – очекују се резултати истраге која се води у Бечу. Са плавог Дунава, наиме, пристигли су мобилни телефони атентатора – припејд прикључци 0676 – а сви „координациони“ разговори обављани су са оперативном централом, опет у Бечу.

Да ли је једна од најмоћнијих сајанских колонија Мосада, она у Бечу, била иницијатор атентата на хамасовог оперативца? У разговору за „Политику“ извор у Бироу за заштиту уставности указао је да су најмање шесторо Бечлија били умешани у аферу. При том је поменуо „седамнаест атентатора“, а не једанаест.

Милош Казимировић