Svet
Može li Srbin da bude predsednik Hrvatske
Od našeg stalnog dopisnika
Zagreb, 7. novembra – Izbor prvog čoveka crne boje kože za predsednika SAD sa velikim zanimanjem je dočekan i u Hrvatskoj, gde taj istorijski novitet ima i neobičan odjek. Naime, na okruglom stolu na temu „Mediji i politika”, održanom na Fakultetu političkih nauka u Zagrebu, postavljeno je i pitanje koliko bi Hrvatima trebalo da na mesto predsednika izaberu Srbina.
Kontekst i povod ovakvom pitanju su sasvim jasni, a zanimljivi su odgovori: aktuelni potpredsednik Hrvatskog sabora i osoba iz najužeg rukovodstva vladajućeg HDZ-a Vladimir Šeks smatra da Hrvatskoj ne bi trebalo 200 godina da izabere Srbina za predsednika, kao što je Amerikancima trebalo da izaberu predsednika crnca.
„Neću reći da bi bilo potrebno kao i za Baraka Obamu, ali mislim da u Hrvatskoj puno brže sazrevaju pretpostavke za to nego što su sazrevale u Americi”, kazao je Šeks.
Predsednik najjače opozicione stranke SDP Zoran Milanović, za koga i dalje glasa znatan deo Srba u Hrvatskoj iako baš nisu zadovoljni proteklom politikom te stranke (posebno u Račanovo vreme) prema srpskoj zajednici, smatra da će se to dogoditi „kada se prestanu postavljati takva pitanja”.
„Bliskost Srbije i Hrvatske puno je veća nego što je bila bliskost belaca i crnaca u SAD”, napominje Milanović.
Poslednji komentari
@Zorana
Да ли је у Европи живео неко пре Велике сеобе народа? Зар и ту нису неки домороци поубијани, али пошто је то било давно онда се то не рачуна.
Мени не би сметало да неко ко није припадник српског народа буде председник Србије само би морао да испуни један услов, да буде истакнути члан удружења "Ћирилица".
Da li ili ne Srbin moze da postane pretsednik je mlacenje prazne slame. Sto se tice izjave G. Milanovica o bliskosti Srbije i Hrvatske u poredjenu sa istom izmedju belaca i crnaca u Americi imam dve reci: ustase i Jasenovac. Dok se u Americi javno diskutuje o istoriskom tretmanu crnaca koliko ja znam diskusija o tretmanu Hrvatske prema Srbima za vrema drugog svetskog rata kao i gradjanskog rata devedesetih jos nikako da dodje na red. Kao Srbin pitam se zasto je uopste vazno sta Hrvatska misli o nama. Cini mi se da nikada necemo buti udobni u sopstvenoj kozi (Americka poslovica) i da nam uvek treba neka afirmacija spolja.
Србин председних Хрватске - врло вероватно, али пореклом. Ако погледате средњи век, видећете да је велики број Срба живео у војној крајини, а за време постојања Дубровачке републике (и Млетачке) Срби су били настањени у овим областима и велики број виђенијих Дубровчана био је српски. Католичка црква није дозвољавала постојаље православне цркве у овим областима и Срби су примили католичку веру али и даље чували свој национални идентитет. На жалост, до губитка овог идентитета долази већ успостављањем Краљевине СХС, а драстично након Другог светског рата. Док су се Срби католици за свој национални идентитет борили само против Ватикана и Хрватске, успевали су да га очувају. Највећи допринос изумирању Срба католика дали су у ХХ веку Срби православци, јер је уврежено мишљење да су Срби само православци. Отуда и постоји толики амонизитет према Србима у Далмацији јер су то углавном потомци одбачених Срба католика. То је бар моје скромно мишљење.