На валцер из бубња

Желите на Бечки новогодишњи концерт, да уживате у валцеру у његовој некрунисаној престоници? За обожаваоце ове елегантне, тротактне игре, одлазак у храм валцера – Златну дворану бечког Музикферајна – на први дан нове године, сигурно нема већег изазова. Али пут до места где Бечки филхармоничари „производе” непоновљиви звук валцера „На лепом плавом Дунаву”, није баш једноставан.

У први мах свакоме падне на памет, присећајући се гламура који прати Бечки новогодишњи концерт, да је највећи проблем – новац. Такав утисак није, међутим, сасвим тачан. Најјевтинија карта за новогодишњи концерт кошта тек 30 евра. Има, додуше, у понуди и карата за оне са дубљим џепом – најскупље улазнице коштају 940 евра.

Неупоредиво озбиљнији проблем је како доћи до карте за бечки валцер јер у том „подухвату” помаже искључиво срећа. Право да купи карту има само срећник чије име буде извучено на лутрији.

Бечки новогодишњи концерт слави ове године 70. рођендан мада је овај јубилеј мало споран. Први концерт у Бечу поводом смене две године Бечки филхармоничари одржали су 1939. године али 31. децембра. Тек две године касније концерт је померен на 1. јануар што ствара одређену дилему код педантних хроничара.

Било како било, новогодишњи концерт у аустријској престоници израстао је у међувремену у прави светски догађај. Поред малих екрана овај музички спектакл прати више стотина милиона људи широм планете.

У главној улози, на новогодишњем концерту су, наравно, музичари – Бечки филхармоничари. За многе овај оркестар је најбољи на свету а доказ њиховог квалитета је и признање које су добили 2006. године када су проглашени за најбољи класични оркестар у Европи.

Бечки филхармоничари основани су, иначе, 28. марта 1842. године а њихова права музичка историја кренула је 1860. када су заживели филхармонијски концерти у Бечу. Историја филхармоничара некако се тесно повезује с једном другом аустријском музичком институцијом – породицом Штраус. Чињенице говоре, међутим, да то није било увек тако. Бечки филхармоничари су на почетку игнорисали „шармантну бечку музику” – полке и валцере – компоновану у „радионици” музичке династије Штраус али је ова одбојност кратко трајала. У аналима је забележено да је већ 22. априла 1873. Јохан Штраус (син), с виолином у рукама, дириговао филхармоничарима који су свирали један од његових чувених валцера – „Бечку крв”.

У аналима и филхармоничара и Јохана Штрауса сина записан је и један трагичан догађај. Композитор је 22. маја 1899. дириговао оркестром Бечких филхармоничара и том приликом „зарадио” је тешку прехладу која је окончана његовом смрћу – 3. јуна 1899. године.

После аншлуса 1938, када је Хитлерова Немачка „прогутала” Аустрију, Бечки филхармоничари утонули су у најмрачнију епизоду у својој историји. Велики број чланова приступио је нацистима, неколико музичара платило је главом јеврејско порекло...

После Другог светског рата, Бечки филхармоничари, некако неосетно, кренули су путем светске славе. Кључни догађај забележен је 1959. године када је аустријска државна телевизија ОРФ, први пут, директно преносила њихов новогодишњи концерт. Из године у годину њихова популарност у свету је расла тако да данас више од 50 телевизијских канала широм света „части” свој милионски аудиторијум звуцима најбољег бечког валцера.

Огромна популарност учинила је да се до карте за Новогодишњи концерт долазило изузетно тешко. Дешавало се да све улазнице плану већ првог дана, после свега неколико сати продаје. Због тога је начин продаје карата из темеља измењен.

У понуди су три концерта: 30. и 31. децембра и 1. јануара а сви заинтересовани могу да се пријаве за следећу годину – преко Интернета – од 2. до 23. јануара. За прва два концерта не постоји ограничење у куповини улазница док је за Новогодишњи концерт могуће конкурисати за свега две карте. После тога све пријаве иду у бубањ и они најсрећнији, чија имена буду извучена у својеврсној лутрији, добиће могућност да карте заиста и купе.

Жарко Ракић