Управо смо обавештени да се у истоветној појави испољио, према проценама стручњака, рекордни раскол: земљотрес у Чилеу био је, извештавају, око 500 пута јачи од јануарског на Хаитију, али је однео 300 пута мање живота. Таква разлика између две трагедије истог корена, већа је, бар у пригодној рачуници, чак и од процепа којим се одавно драматично делимо на срећне и несрећне, богате и сиромашне, поштоваоце и кршитеље закона, пријатеље и непријатеље.

Извештава се да је драстичној диференцијацији, допринео низ специфичности, у оквирима познате, на обе стране, високе тектонске ризичности. У Чилеу је, прецизира се, померање тла погодило „ређе настањено подручје”, док је на Хаитију ударило на „пренасељену” престоницу.

Указује се, међутим, и на системске факторе. За разлику од хронично хаотизованих Хаићана, Чилеанци важе за нацију која је, такође после дуге диктатуре, стабилизовала политички и економски поредак и, опет за разлику од Хаитија, предузела мере за ублажавање неизбежних природних удара.

Чиле је много безбеднији, сугерише АП, наводећи изјаве међународних познавалаца, по којима та земља има највише, по становнику, светски признатих сеизмолога чији су пројекти повећали отпорност тамошњих грађевина на јаке земљотресе. Као и исказ хаићанског стручњака да у његовој домовини зна за „само три зграде”, које могу да одоле сличним искушењима.

Поређење између судбина Чилеа и Хаитија, подстиче на шира препознавања (не)припремљености и (не)прилагођености. Листа таквих (не)усклађености је подужа:

1. Совјетски блок се распао кад се унутар њега схватило да је, у надметању са идеолошким а економски знатно јачим ривалом, понајвише поткопао сопствену одрживост.

2. СФРЈ је нестала јер је изгубила, уз остало, улогу моста између два блока (с поразом источног) а постала поприште оружаних супротстављања чињеници да, као таква, никоме више није подесна.

3. Терористички удари на Њујорк и Вашингтон су показали да, иако без конкуренције, суперсила ни на свом тлу није нерањива.

4. Инвазијом (неоснованог повода) на Ирак, Америка је била приморана да увиди да се свет променио толико да може (бар у ојачаним деловима) да се огради од њених поступака.

5. Волстрит је посрнуо и изазвао глобалну финансијску кризу, због умишљености да је могућно да се, некажњено, као вредност приказује и оно што не постоји.

6. Актуелно клецање евра, поједини стручњаци приписују његовом „прераном, недовољно припремљеном, увођењу”.

7. Усред размаха капитализма и парламентарне демократије, понајвише је профитирала Кина, иако је на њеном челу „идеолошки реликт” – Комунистичка партија…

У тако потресним околностима, остаје да се одгонета да ли ће свет, проћи као Чиле или као Хаити. Да се види колико је (не)припремљен и (не)прилагођен изазовима с којима се суочава.

Слутим да ће превладати чилеански „модел”, да ће се испоставити да смо ипак изградили механизме за супротстављање или бар одолевање катастрофама, макар оним које нисмо скривили. Оваквом прогнозом се, међутим, не оспорава извесност да ће још многи пропатити као Хаити, поготову она подручја где, такође, нису успеле, због пренебрегавања реалности, ни домаће трансформације ни спољне интервенције.

Постоје, наравно, и друге могућности. Срећа наступа при сусрету припремљености и шансе, поручивао је староримски филозоф Сенека. Његовом изреком се још многи служе (па и Опра Винфри) али учестале свакојаке несреће упозоравају да је поменутих пожељних сусрета премало.