Према извештајима агенција

Рим, Лондон, Берлин – Италија се јуче задужила за 10,7 милијарди евра по знатно нижој камати него раније, што се тумачи као знак повећања поверења у ту земљу која наставља мере штедње, преноси Бета. Тржиште је позитивно реаговало на вест са аукција и цене италијанских акција су порасле за 1,2 одсто, док је принос на десетогодишње обвезнице Италије пао на 6,74 одсто.

Само дан раније камата на десетогодишње вредносне папире је премашила седам одсто, што се сматра неодрживим на дуги рок и што је, поред осталог, својевремено нагнало Грчку, Ирску и Португалију да траже финансијску помоћ споља. Италија, трећа по величини привредна сила еврозоне, дужна је 1.900 милијарди евра, тако да се сматра исувише великом земљом да би је спасавали пакетима зајмова.

Упркос позитивним вестима из Рима, стручњаци једне од водећих светских групација за макроекономске и индустријске прогнозе „Оксфорд економикс” оцењују да су сви досадашњи напори за решавање дужничке кризе у зони евра били неуспешни и да ће предложени фискални споразум за 17 чланица ЕУ вероватно бити неефикасан, преноси Танјуг.

У анализи објављеној на блогу „Оксфорд економикса” се указује да је финансијска криза у еврозони последњих месеци заоштрена, упркос серији напора лидера ЕУ да је сузбију. На тржиштима сувереног дуга принос на обвезнице трију чланица које учествују у програмима ЕУ и Међународног монетарног фонда за фискално прилагођавање – Грчке, Ирске и Португалије – задржава се на веома високим нивоима, наведено је у анализи, уз напомену да је најновији у низу неуспеха у напорима за сузбијање финансијске кризе у еврозони био самит ЕУ одржан 8. и 9. децембра у Бриселу.

Предложени пакет мера на том скупу је, у најбољем случају, разочаравајући, а у најгорем у потпуности неодговарајући, тврде аналитичари „Оксфорд економикса”.

„Тај фискални споразум не представља истинску фискалну унију и вероватно ће бити неефикасан. Оно што највише забрињава јесте то што самит у Бриселу није предложио ништа за решавање главне краткорочне претње – опасности од краха сувереног финансирања почетком 2012”, предочено је у анализи.

Будућност еврозоне је озбиљно доведена у питање јер се, како наводи „Оксфорд економикс”, финансијска криза у зони евра продубила и последњих месеци проширила са тржишта сувереног дуга на шира финансијска тржишта и реалну економију. Последице разбијања еврозоне биле би тешке јер би постојеће чланице претрпеле почетно оштро смањење бруто домаћег производа и огромне финансијске поремећаје, што би могло да гурне велики део света, укључујући САД, у нову рецесију.

Чак и велике економије у наглом успону не би остале имуне, с обзиром на то да њихово недавно успоравање показује колике су размере ризика који прете глобалном расту у предстојећој 2012. години, истиче „Оксфорд економикс”.

----------------------------------------------

Економски раст Русије

Русија би до 2020. могла да се нађе међу пет најмоћнијих економија света, процена је британског Центра за истраживање економије и бизниса, коју преноси интернет агенција „Раша тудеј”. Процене стручњака овог центра казују да би Русија у наредних осам година могла, са садашње девете позиције, да скочи чак на четврту. Најзначајнији разлог за успон Русије биће криза која је већ увелико захватила земље еврозоне, сматрају аналитичари. У анализи се наводи и да би, захваљујући убрзаном економском развоју, Индија и Бразил ускоро могле да се нађу међу шест најјачих економија на планети. САД, Кина и Јапан задржаће до 2020. садашњу водећу позицију и редослед на листи.