Meni

Svet

INTERVJU: ARI SALMINEN, profesor sa univerziteta Vasa u Finskoj

Nema mita, ali rade drugarske veze

Finska spada u zemlje sa najmanje korupcije na svetu, ali ipak borba protiv ove društvene napasti traje nesmanjenom žestinom

Finska, zajedno sa Danskom i Novim Zelandom, spada u zemlje u kojima korupcija praktično iščezava. Od 176 zemalja one su po najnižem stepenu korupcije na prvom mestu, kako je konstatovano u prekjuče objavljenom izveštaju „Transparensi internešenela”, u kojem je Srbija na nezavidnom osamdesetom mestu. Ipak, finski profesor Ari Salminen, sa univerziteta Vasa, čija je specijalnost etika u javnoj upravi, kaže u razgovoru za „Politiku” da se za Finsku nikako ne može reći da je rajska zemlja u kojoj ne rade veze i privilegije. Salminen, koji boravi u Beogradu na poziv Centra za bezbednosne studije, otkriva kako se sa podmićivanjem izborila Skandinavija, ali upozorava na druge vidove korupcije protiv kojih tek predstoji  rat.

 „U Finskoj je nemoguće podmititi policajca, tako nešto već odavno ne postoji. Ako bi neko pokušao da policajcu, šalterskom službeniku ili profesoru tutne novac u džep, kako bi mu ovaj progledao kroz prste, i primalac, i davalac završili bi iza rešetaka. Ponuditi mito nekome u Finskoj bilo bi zaista van pameti.”

Ipak, kao stručnjak za korupciju u javnoj upravi, vi niste zadovoljni stanjem u najmanje korumpiranoj državi na svetu?

Postoji druga vrsta korupcije, koja se još teže otkriva, a koja, bojim se, uzima maha i u Skandinaviji. Kad biznismeni finansiraju određene partije i u zamenu očekuju od njih određene usluge, to se u Finskoj naziva takođe korupcijom, i ovaj vid je kažnjiv po zakonu. U pitanju je uzurpiranje budžetskih sredstava, ili uticanje na njihove tokove, pa se takvo ponašanje mora kažnjavati. Upravo je u toku jedan veliki sudski proces zbog uticaja krupnog kapitala na političke odluke.

Uradili ste veliko istraživanje o strukturalnoj korupciji u Finskoj. Šta ste otkrili?

U javnim službama postoji fenomen koji se u svetu naziva „mreža starih drugara” (Oldboys’ network). Pojedini državni službenici su osim svog osnovnog posla, činovničke ili funkcionerske pozicije, umreženi u družinu koja svoje usluge bazira na reciprocitetu, zahvalnosti, favorizovanju i tajnosti. Mi smo na fakultetu samo napravili model takvog umrežavanja. Na medijima, ombudsmanima i kontrolnim institucijama je sada da pronađu učesnike u ovoj ilegalnoj mreži usluga i protivusluga.

Da li imate dokaza da takve družine uopšte postoje?

Mi takve dokaze i ne nabavljamo, ali na osnovu ispitivanja koje smo sproveli na uzorku od 5.000 Finaca, zaključili smo da je strukturalna korupcija uzela maha i kod nas. Jako je teško dokazati da je, na primer, neko iz zdravstvenog sektora pripomogao specijalizaciji nečije žene da bi mu njen muž zaposlio rođaka u pošti. Ili da je neko pogurao zakon u parlamentu zato što je prethodno dobio novčanu ili bilo koju drugu uslugu. Ipak, većina Finaca koja je odgovorila na naš upitnik veruje da je „mreža starih drugara” u javnom sektoru rasprostranjena. I da oni funkcionišu po nelegalnim principima koji nisu regulisani zakonom.

A kada bih ja bila Finkinja, da li bih smela da poklonim svom profesoru flašu votke?

Novčana vrednost poklona je ograničena na određene niske vrednosti u različitim institucijama. U školama ili na fakultetima ne dešava se da se profesorima donosi flaša pića. Možete, ako baš hoćete, za Božić da mi donesete sveću ili cveće, ali da to ne bude preveliki buket.

Kako to da nordijske zemlje imaju tako nizak postotak korupcije: vi i Danci ste na prvom mestu po iskorenjivanju ovog društvenog zla, Švedska na sedmom, Norveška na devetom mestu. Zašto druge zemlje EU imaju dosta visok indeks korupcije?

Skandinavija ima ekonomsku osnovu za podupiranje svog modela. Na nju su nadgrađeni principi, zakonodavstvo i kontrolni mehanizmi. U borbi protiv konkretnih slučajeva korupcije jako je važna uloga medija i istraživačkog novinarstva. Uz to, mi znamo da svi možemo da imamo socijalne beneficije, samo ako nema nelegalnog podmićivanja iz budžeta.

Da li  neke opšteprihvaćene vrednosti društva takođe utiču da se korupcija svede na minimum?

Pa sigurno je da poverenje u institucije, u pravosudni sistem i opšte prihvaćena ideja o pravdi sprečavaju korupciju društva.

Ipak, kažete da niste za to da se ijedan model, pa ni nordijski, u borbi protiv korupcije preslikava?

Ne postoji univerzalna definicija korupcije, mnogo toga zavisi od  kulture i tradicije svakog društva. U Srbiji je kulturološki prihvatljivo čašćavanje, pa je isto tako sasvim uobičajeno da se državnom službeniku kao „znak pažnje” donese poklon. Ne bi bilo fer da se zemlji sa sasvim drugačijim ekonomskim okolnostima nameće bilo čiji model.

Mi znamo da nije u redu da se službenik podmazuje evrima, kako bi obavio svoj posao, ali da li je u redu da mu se pokloni flaša pića za Novu godinu?

Rekao bih da bi i ta praksa trebalo da se iskoreni. Jednostavno, svako treba da radi svoj posao, a posao državnom činovniku nije da na radnom mestu prima poklone, niti je red da onaj koji je došao da nešto obavi nosi kesu sa poklonom. Ma kakav on bio.

Zorana Šuvaković
objavljeno: 07.12.2012.

Poslednji komentari

Čitač Besposleni | 09/12/2012 12:56

Verovatno su korupciju suzbili na lokalnom nivou.Ahtisari je međutim doprineo poboljšanju spoljnotrgovinskog bilansa.

Vesna Rajic-Kosteski | 10/12/2012 11:53

Nema zemlje u svetu u kojoj nema korupcije. Finska je od onih zemalja u kojima je ima najmanje.U Vasingtonu je SAD zvanicno podrzala borbu protiv korupcije i zajedno sa svojim partnerima bore se za procesuiranje odgovornih i
sprecavanje pranja novca.To je saopstila americka drzavna sekretarka Hilari Klinton.U saopstenju Stejt
departmenta se navodi da je 2012.godina i pored
mnogo posla koji je neophodno uraditi, bila uspesna
godina i dodaje da je sada 58 drzava u svetu ukljuceno u program partnerstva "Otvorene vlade" koji pomaze zemljama u saradnji (medjunarodna pravna pomoc),
i u borbi protiv korupcije.

Vesna Rajic-Kosteski | 10/12/2012 11:53

Nema zemlje u svetu u kojoj nema korupcije. Finska je od onih zemalja u kojima je ima najmanje.U Vasingtonu je SAD zvanicno podrzala borbu protiv korupcije i zajedno sa svojim partnerima bore se za procesuiranje odgovornih i
sprecavanje pranja novca.To je saopstila americka drzavna sekretarka Hilari Klinton.U saopstenju Stejt
departmenta se navodi da je 2012.godina i pored
mnogo posla koji je neophodno uraditi, bila uspesna
godina i dodaje da je sada 58 drzava u svetu ukljuceno u program partnerstva "Otvorene vlade" koji pomaze zemljama u saradnji (medjunarodna pravna pomoc),
i u borbi protiv korupcije.

Za Vaš uređaj postoji Andorid aplikacija, želite li da je instalirate?

Instaliraj Kasnije