Од нашег сталног дописника

Вашингтон – Израел још није донео одлуку да бомбардовањем Ирана заустави његово напредовање ка нуклеарној бомби, тврди личност која би требала да у то буде добро упућена: амерички председник Барак Обама.

У интервјуу ТВ мрежи Ен-Би-Си у недељу увече, Обама је поручио да САД у настојању да спрече нуклеаризацију Ирана своје кораке синхронизују са Израелом, али да остају при ставу да је дипломатско решење пожељније од војног. Нагласио је и да Америка „не види доказе” да Техеран има „намере и капацитете” да у случају напада на његова нуклеарна постројења узврати ударима по америчкој територији.

Спекулације да би Израел могао унилатерално да бомбама заустави ирански нуклеарни програм у оптицају су већ дуго, а најновија предвиђања су да би то могло да се догоди овог пролећа, да се благовремено спречи да Иран овлада неким од кључних компоненти атомског оружја.

Што се тиче могућности да би узвраћање могле да буду терористичке или неке друге акције на америчком тлу, то је потекло од директора националних обавештајних служби, који је, како наводи „Њујорк тајмс”, сведочећи у Сенату изјавио како су ирански лидери сада „вољнији да организују напад на САД као одговор на стварне или претпостављене америчке акције које угрожавају њихов режим”.

Обамина изјава је међутим нова потврда да САД и Израел координирају тактику према Ирану, из чега се може закључити да све што евентуално буде предузето неће бити само израелско. У предвиђању да ли би Израел, уз ако не јавну, а оно подразумевајућу подршку САД, заиста могао да удари по иранским постројењима (према најновијим нагађањима, већ у априлу) – за шта би му, с обзиром да су она у добро заштићеним подземним бункерима, требало специјално оружје, треба имати у виду шта би се тиме постигло и какву би пратећу штету изазвало.

Све анализе у овом погледу указују на неколико чињеница. Прва је да израелске претње бомбардовањем нису нове: упућиване су после сваког открића о иранском напредовању у нуклеарној технологији. Друга, подједнако важна, то је да би „превентивно” бомбардовање само одложило, али не и сасвим зауставило иранско напредовање.

Најзад, поремећаји у снабдевању нафтом до којих после евентуалног напада на Иран свакако долази – блокада мореуза Хормуз, кроз који се транспортује арапска нафта из региона Персијског залива – погодила би и америчку економију која је у деликатној фази опоравка. У изборној години, политичка цена коју би платио Обама била би висока: умањивање његових шанси за реизбор.

Због тога је можда најважније у Обаминој изјави наглашавање да „ми имамо блискије војне и обавештајне консултације између наше две земље него што смо их икад имали”, уз разумљиво напомињање да му главни приоритети остају безбедност САД, али и безбедност Израела.

Као нови-стари актер у овом заплету поново је Турска, чија је дипломатија и у овом региону све активнија. Шеф дипломатије Ахмет Давутоглу је, говорећи на безбедносној конференцији у Минхену, како преноси Ројтерс, изјавио да би спор око иранског нуклеарног програма могао да се реши веома брзо, уз напомену да би напад био „катастрофа”.

„Технички проблеми нису толико велики, проблем је међусобно поверење и јака политичка воља”, сматра турски министар.

Обама је у овом погледу на осетљивом терену, пошто је већ једном позвао Иран на директне преговоре и био одбијен. Републикански кандидати за председничку номинацију због тога настоје да га прикажу као попустљивог лидера, премда спољна политика у овој фази није тема, што не значи да то не може брзо да се промени.

Стратегија коју према Ирану примењује Обама готово је иста са оном његовог претходника Џорџа Буша. Њени „стубови” су да је нуклеарно наоружани Иран „неприхватљив, да то треба спречити комбинацијом „штапа и шаргарепе” (санкције са једне, а снабдевање нуклеарним горивом уз детаљан надзор са друге стране), одбијање да се војна опција „скине са стола” и стални напори да Израел обузда од унилатералне акције.

У позадини је, наравно, и жеља да се промени постојећи режим. Санкције су у међувремену заоштрене, али после неуспеха да обезбеди консензус око Сирије, Америка тешко може да рачуна да у Савету безбедности може да обезбеди сагласност Русије и Кине и за строже мере према Ирану.

Обами зато једино преостаје да настави садашњи курс: затезање, али да не пукне.

--------------------------------------------------------

Нетанијаху упозорава

Тел Авив – Израелски премијер Бенјамин Нетанијаху упозорио је своје највише званичнике да престану да „брбљају” о могућности напада на иранска нуклеарна постројења, пише јуче тиражни израелски лист „Марив”. Нетанијаху је наводно такву инструкцију, дату на састанку министара из свог конзервативног Ликуда, наменио војним званичницима и члановима владе за које сматра да говоре исувише слободно о том потенцијалном нападу.