Spreman na dogovor: Volfgang Šojble (Foto AFP)

„Odluka je, u principu, pala“, izjavio je, kako prenose nemački elektronski mediji, tamošnji ministar finansija Volfgang Šojble najavljujući, zapravo, kupovinu ukradenih bankarskih podataka s imenima poreskih begunaca. Konkretno: Nemačka će platiti 2,5 miliona evra za disk na kojem su detaljni podaci za hiljadu i po nemačkih građana koji su, bežeći od poreznika, izneli novac iz zemlje.

Poznati su i drugi detalji koji se kriju iza ove „nemoralne ponude“ Nemačkoj – nemoralne jer je reč o kupovini ukradene robe. Nemački klijenti imali su račune u privatnoj HSBC banci u Ženevi, a čovek koji je ponudio Nemačkoj ovu „vruću“ robu je izvesni Erve Falcijani, bivši službenik pomenute banke.

Nemački stručnjaci koji su proverili kvalitet Falcijanijeve „robe“ potvrdili su njenu vrednost. Istraženo je pet imena – od hiljadu i po – i rezultat je bio odličan. Prve procene su govorile da bi zarada nemačke države od finansijskog „kažnjavanja“ poreskih begunaca sigurno premašila 100 miliona evra.

Upravo ovaj detalj, tvrde nemački mediji, presudio je u oštroj političkoj raspravi koja se rasplamsala povodom mogućnosti da se kupi disk s ukradenim bankarskim podacima. Nemačka je, naime, u ozbiljnoj novčanoj oskudici i svaki evro je dobrodošao. Prošle godine, na primer, ukupni poreski prihod iznosio je 485 milijardi evra, što je 30 milijardi evra manje u odnosu na 2008. U takvoj situaciji bilo je sasvim očekivano da kancelarka i njena vlada daju zeleno svetlo za ovaj „poslić“, čak i po cenu ozbiljnog poremećaja odnosa sa Švajcarskom.

Ovo nije, inače, prvi put da se Nemačka upušta u „prljave“ poslove kako bi se dokopala nekih poreskih begunaca. U februaru 2008. Berlin je preko obaveštajne službe (BND) kupio, za 4,6 miliona evra, tajne podatke o nemačkim klijentima jedne banke u Lihtenštajnu. Pokrenuto je nekoliko stotina sudskih procesa, a „zarada“ od naknadne naplate poreza i novčanih kazni premašila je dosad 200 miliona evra. Nezvanične procene kažu da su bankarski podaci s ovog diska „teški“ čak tri i po milijarde evra, tako da Nemačka može da očekuje mnogo veću zaradu.

Delujući u stilu da cilj – u ovom slučaju ogromna zarada – ponekad opravdava sredstvo (kupovina ukradene robe), Nemačka je rizikovala i ozbiljan sukob sa susednom Švajcarskom. Odnosi dve države i dosad nisu bili baš idilični –ponajviše zbog švajcarskih banaka koje su pružale sigurno utočište odbeglom nemačkom novcu – a sada će sigurno uploviti u još ozbiljniju krizu.

Švajcarski političari, bankari i mediji, gotovo u horu su upozoravali Nemačku da ne kupuje ukradene bankarske podatke. Oštrica kritike posebno je usmerena na kancelarku Angelu Merkel za koju se kaže da učestvuje „u novom obliku bankarske pljačke“.

„To je objava rata Švajcarskoj“, zaključio je Toni Bruner, šef populističke Švajcarske narodne partije.

Švajcarska nervoza ima sasvim realnu pozadinu. Od trenutka kada je popustila pod pritiskom SAD i delimično oslabila čuvanje bankarske tajne, alpska konfederacija počela je da gubi ugled u bankarskom svetu. Lane su, uplašeni inostrani klijenti, podigli iz švajcarskih banaka oko 80 milijardi franaka (54 milijardi evra), a posle najnovijeg skandala očekuje se novo masovno „bekstvo“ novca u sigurnije države.

„Telefoni su nam se usijali“, citira bečki dnevnik „Standard“ neimenovanog sagovornika iz jedne privatne švajcarske banke.

Zanimljivo je da većina nemačkih građana, uprkos svim dilemama i prigovorima, odobrava kupovinu diska s ukradenim bankarskim podacima. U ispitivanju koje je sproveo nedeljnik „Štern“ – 57 odsto anketiranih je odgovorilo da se slaže s „trgovinom“ koja pomaže u „lovu“ na poreske begunce.