„Одлука је, у принципу, пала“, изјавио је, како преносе немачки електронски медији, тамошњи министар финансија Волфганг Шојбле најављујући, заправо, куповину украдених банкарских података с именима пореских бегунаца. Конкретно: Немачка ће платити 2,5 милиона евра за диск на којем су детаљни подаци за хиљаду и по немачких грађана који су, бежећи од порезника, изнели новац из земље.

Познати су и други детаљи који се крију иза ове „неморалне понуде“ Немачкој – неморалне јер је реч о куповини украдене робе. Немачки клијенти имали су рачуне у приватној ХСБЦ банци у Женеви, а човек који је понудио Немачкој ову „врућу“ робу је извесни Ерве Фалцијани, бивши службеник поменуте банке.

Немачки стручњаци који су проверили квалитет Фалцијанијеве „робе“ потврдили су њену вредност. Истражено је пет имена – од хиљаду и по – и резултат је био одличан. Прве процене су говориле да би зарада немачке државе од финансијског „кажњавања“ пореских бегунаца сигурно премашила 100 милиона евра.

Управо овај детаљ, тврде немачки медији, пресудио је у оштрој политичкој расправи која се распламсала поводом могућности да се купи диск с украденим банкарским подацима. Немачка је, наиме, у озбиљној новчаној оскудици и сваки евро је добродошао. Прошле године, на пример, укупни порески приход износио је 485 милијарди евра, што је 30 милијарди евра мање у односу на 2008. У таквој ситуацији било је сасвим очекивано да канцеларка и њена влада дају зелено светло за овај „послић“, чак и по цену озбиљног поремећаја односа са Швајцарском.

Ово није, иначе, први пут да се Немачка упушта у „прљаве“ послове како би се докопала неких пореских бегунаца. У фебруару 2008. Берлин је преко обавештајне службе (БНД) купио, за 4,6 милиона евра, тајне податке о немачким клијентима једне банке у Лихтенштајну. Покренуто је неколико стотина судских процеса, а „зарада“ од накнадне наплате пореза и новчаних казни премашила је досад 200 милиона евра. Незваничне процене кажу да су банкарски подаци с овог диска „тешки“ чак три и по милијарде евра, тако да Немачка може да очекује много већу зараду.

Делујући у стилу да циљ – у овом случају огромна зарада – понекад оправдава средство (куповина украдене робе), Немачка је ризиковала и озбиљан сукоб са суседном Швајцарском. Односи две државе и досад нису били баш идилични –понајвише због швајцарских банака које су пружале сигурно уточиште одбеглом немачком новцу – а сада ће сигурно упловити у још озбиљнију кризу.

Швајцарски политичари, банкари и медији, готово у хору су упозоравали Немачку да не купује украдене банкарске податке. Оштрица критике посебно је усмерена на канцеларку Ангелу Меркел за коју се каже да учествује „у новом облику банкарске пљачке“.

„То је објава рата Швајцарској“, закључио је Тони Брунер, шеф популистичке Швајцарске народне партије.

Швајцарска нервоза има сасвим реалну позадину. Од тренутка када је попустила под притиском САД и делимично ослабила чување банкарске тајне, алпска конфедерација почела је да губи углед у банкарском свету. Лане су, уплашени инострани клијенти, подигли из швајцарских банака око 80 милијарди франака (54 милијарди евра), а после најновијег скандала очекује се ново масовно „бекство“ новца у сигурније државе.

„Телефони су нам се усијали“, цитира бечки дневник „Стандард“ неименованог саговорника из једне приватне швајцарске банке.

Занимљиво је да већина немачких грађана, упркос свим дилемама и приговорима, одобрава куповину диска с украденим банкарским подацима. У испитивању које је спровео недељник „Штерн“ – 57 одсто анкетираних је одговорило да се слаже с „трговином“ која помаже у „лову“ на пореске бегунце.