Десети послератни председник Немачке, Кристијан Вилхелм Валтер Вулф ставио јуче до знања канцеларки Ангели Меркел, да је спреман да поднесе оставку.

Демисија би требало да уследи у понедељак, после седнице врха владајуће демохришћанске странке иза затворених врата, сазнаје „Политика” у кабинету Меркелове у Берлину.

Вулфова одлука, каже се, уследила је после, безмало, седмочасовних телефонских расправа шефа државе и шефице владе.

Извори на које се позива недељник „Шпигл” истичу, међутим да је оставка извесна, али да ће до демисије доћи тек поткрај месеца. У разговору са колегама из политичке редакције „Шпигла” у Берлину, аутору ових редова је речено да су табори присталица и противника Вулфове оставке бројчано подједнаки, а да је главни предмет расправа неслагање - ко би требало да буде номинован као демохришћански кандидат за Вулфовог наследника.

Суштина расправа, пре свега, на нивоу здружене Демохришћанске уније и Хришћанско-социјалне (католички оријентисане) уније (ЦДУ–ЦСУ) у томе је да ли би следећи, трећи председник у једном мандату требало да буде католик или протестант. Канцеларка Ангела Меркел, кћерка евангелистичког пастора, фаворизује Јоахима Гаука – евангелистичког свештеника. На њену жалост, Гаука фаворизује и опозиција Зелених и грађанске левице.

Конзервативно крило демохришћана и баварско католичка Хришћанско-социјална унија, са друге стране, желе да за новог председника буде номинован Волфганг Шојбле, садашњи министар финансија. Шојбле је једини министар у кабинету владе који је био шеф ресора и пре уједињења две Немачке – тада у рангу министра за специјалне (обавештајне, безбедносне и контраобавештајне) принадлежности. Ужива углед националног јунака – тешко је повређен у једном атентату, али је показао вољу да настави, како је рекао, политичку мисију: одузет, у инвалидским колицима води министарске послове...

***

Оставка јубиларног, десетог председника Немачке Кристијана Вулфа је очекивана. Питање је тренутка када ће она уследити, тврде сви немачки познаваоци прилика.

Листа „грехова” немачког председника, подсећања ради обухвата летовања од Италије до Флориде у луксузним дворцима немачких богаташа, за које је, претходно, политички интервенисао. Приватне позајмице , попут оне од пола милиона евра, за куповину виле „достојне његове друге супруге”, смењивале су се са „измољеним” донацијама од по десетак хиљада евра за приватне прославе.

На најоштрију критику наишли су председникови покушаји да спречи медије у извештавању о њему. Јавно тужилаштво је покренуло званичну истрагу на основу сумње да је у најмање седам наврата претњама новинарима починио кривично дело принуде – које се у Немачкој третира слично злочину силовања.

Ових дана је ширена „јавна тајна” да је оставка председника извесна, а да је околишање канцеларке Ангеле Меркел још одлаже. Наводно, незгодно је било да оставка Вулфа постане друга оставка једног немачког председника у минуле две године. Претходно је Хорст Келер због несугласица са немачком подршком грчкој финансијској кризи поднео оставку. Приде, Кристијан Вулф је јубиларни, десети послератни председник. То је, наводно, разлог зашто канцеларка Ангела Меркел (још) околиша да га позове да поднесе оставку.

Превагу у корист Вулфове оставке подстакла су два јучерашња догађаја. Прво, Вулф је одбио да обелодани телефонске протоколе претњи новинарима – званично се каже забелешке разговора – тврдећи да је о приватним разговорима реч. Друго, неколико истраживања је показало да је Вулф после претње представницима штампе – спутавања медијских слобода – изгубио више од педесет одсто наклоности бирача.

После планиране и зацртане оставке немачког председника, следећег понедељка, Вулф ће отићи у историју као – председник малог формата, који је саградио политичку каријеру на такозваној малој, пријатељској помоћи.

Вулфово политичко стасавање је од почетка било засновано на такозваној пријатељској помоћи. Медији користе израз: „Амиго политикантство”. Градећи каријеру безусловном послушношћу, Вулф се наметнуо покрајинском парламенту Доње Саксоније уз помоћ тајне демохришћанске ложе Анденпакт, крајње десне оријентације. Првобитни изборни порази, као вођа грађанске опозиције у надметању са социјалдемократским премијером покрајине и каснијим канцеларом Герхардом Шредером, претворени су у тријумфе уз подршку финансијског магната Карстена Машмајера, чије се богатство процењује на 650 милиона евра.