Берлин – Посланици немачког Бундестага једногласно су усвојили заједничко саопштење о злочинима немачких радикалних (нео)нациста у минуле две деценије. „Дубоко смо постиђени да – после неописивих злодела националсоцијалистичког режима – идеологија екстремне деснице данас, у нашој земљи, повлачи крвави траг злочина.”

Претходно је на састанку шефова странака и парламентарних фракција констатовано да екстремна десница, расисти и странке које не поштују устав немају шта да траже у Немачкој. Постигнут је договор у начелу о мерама против неонациста, извештавају агенције. Најављено је „преиспитивање безбедносних структура”. Предстоји радикално прочишћавање редова припадника безбедносних служби.

Посланици Бундестага усредсредили су се на јучерашњој, ванредној седници сазива на злочине које је починила терористичка тројка из града Цвикауа – милитантна ћелија мреже „Националсоцијалистичко подземље” (НСУ), одговорне за смрт најмање 10 особа. Расправљало се о стању истраге и о мерама превентиве.

Од оних који ће одлуке Бундестага спровести у дело очекује се далеко више – требало би створити услове за хитно усвајање измена закона којим би се дала правна основа унапређењу сарадње полиције, криминалистичке управе, уставобранитеља и одсека обавештајне службе БНД за сузбијање тероризма унутар граница.

Идеја није нова, али ни у складу са одредбама немачког устава. После Другог светског рата Немачка је Уставом раздвојила безбедносне службе, не би ли се избегло „гледање кроз прсте” нацистичким злочинцима, касније и неонацистичким „преступницима”.

Од начела се одступило једном. У јеку борбе против тероризма 2004. године, у Берлину – Трептову основан је одбрамбени центар за борбу против исламског тероризма. Неопходност новог одступања од Устава нико не доводи у питање.

„Сви параметри указују да је неонацистичка мрежа опаснија по Немачку – од Ал Каиде”, истичу медији. Истовремено „пропусти” надлежних показују да је самосталношћу четири безбедносне службе и децентрализацијом структура постигнут супротни ефекат од жељеног. Отворен је пут широке толеранције према (нео)нацистима.

Низ података указује да су високи чиновници били „слепи код очију”. Речено потврђује графикон недељника „Шпигл” у којем су именовани и лоцирани помагачи неонацистичких терориста – широм Немачке. Неизговорена порука хамбуршког недељника: „Ако смо могли да уђемо терористима у траг, зашто то полиција није могла у минулих десетак година?”

Индиције и расположиви докази указују, штавише, да су припадници безбедносних структура активно помагали неонацистима. Из благајне покрајинских уставобранитеља у Тирингији, на пример, исплаћено је 50.000 евра (200.000 немачких марака) за оснивачке потребе терористичке тројке која је извршила серију атентата и убила десеторо људи.

Праве димензије неонацистичке завере откривају се ових дана. Извори у минхенској централи БНД-а за сузбијање тероризма у земљи указују на две формације са по двестотинак радикалних неонациста. Једну групу образују „војници”, чија је улога припремање и извршење атентата. У другој групи, наводно осмишљеној по принципу ротаријанаца, окупља се такозвана елита неонацистичког тајног покрета.

Сходно новим сазнањима, безбедносни органи мобилисали су све расположиве снаге. Ударној групи додељено је три стотине иследника... У потпуни успех, ипак, сумњају – стратези БНД-а. Песимизам образлажу чињеницом да, за разлику од терориста левичара, попут озлоглашене Фракције Црвене армије, нацистички терористи не преузимају одговорност за почињене атентате и тешко их је открити.

„Тактика им је да ’из потаје’ шире страх међу потенцијалним жртвама, стварајући утисак да опасност вреба са свих страна и да им нико не може притећи у помоћ”, тврди Михаела Кетинг, експерт БНД-а за питања радикализовања неонацистичког покрета.

Док све безбедносне службе, са вишегодишњим закашњењем, трагају за нацистичким терористима, Министарство унутрашњих послова донело је, такође закаснелу, одлуку – исплатиће одштету члановима породица оних који су изгубили здравље или животе у атентатима.