Свет
Нигер у рукама војне хунте
После оружаног сукоба председник и министри заробљени, влада и све државне институције распуштене, а устав суспендован. Државне границе су затворене, а на снази је полицијски час. Афричка унија осудила пуч
Према извештајима агенција
Нијамеј – Хунта која је у четвртак извела државни удар у Нигеру именовала је јуче команданта ескадриле Салуа Ђибоа за свог вођу, само неколико сати пошто је војна група „Врховни савет за враћање демократије” преузела контролу над државом, известиле су светске агенције. У свом првом обраћању на државној телевизији, војници су саопштили да је председник Мамаду Танџа „свргнут са власти“, да су „влада и све државне институције распуштене“, да је у земљи „уведен полицијски час“ и да су све „границе затворене“.
Догађај у Нигеру одмах је осудила Афричка унија (АУ). У званичном саопштењу, које је потписао председник Комисије АУ Жан Пинг, стоји да је „насилно преузимање власти“ неприхватљиво и због тога организација „захтева хитно враћање на уставни поредак“. У саопштењу се још додаје да Пинг „са забринутошћу прати развој догађаја у Нигеру“, као и да је у блиском контакту са председником Економске заједнице западноафричких земаља и другим међународним чиниоцима, наводи АФП.
И Француска је (Нигер је био француска колонија све до 1960. године, прим. аут.) осудила војни пуч и позвала на дијалог, објавио је јуче Ројтерс.
„Француска осуђује свако преузимање власти неуставним методама”, изјавио је портпарол француског министарства спољних послова и додао да Француска „у потпуности подржава ставове и напоре“ Економске заједнице и Афричке уније у погледу Нигера. „Француска саветује свим партијама у Нигеру, укључујући и оружане снаге, да што пре пронађу решење, и то путем дијалога“.
„Влада је распуштена, а Врховни савет за враћање демократије обавештава народ да ће се текућим питањима бавити генерални секретари министарстава и регионалних влада” док се не формира нова влада, стоји у званичном саопштењу Војног савета, које је издато у току ноћи између четвртка и петка, преноси АФП. Ово саопштење је у директном укључењу на државној телевизији потврдио и пуковник Гукоје Абдулкарим, који је уједно и портпарол војне хунте. Он је још нагласио и да ће се нова влада „понашати са једнаким поштовањем према свим грађанима“, а позвао је и међународну заједницу да „има поверења у нови режим“.
Иначе, тензије у овој изузетно сиромашној земљи на западу Африке (која је уједно и једна од најсиромашнијих држава на свету) започеле су прошле године, када је председник Танџа распустио скупштину и спровео уставне реформе којима је добио већу моћ и продужио себи председнички мандат, који је истекао у децембру 2009. године. Тим одлукама изазвао је велику политичку напетост у земљи, али и критику међународне заједнице, која је увела санкције Нигеру.
Р. Ш.
----------------------------------------------------
Трагом вести
Епизода која је потресла Белу кућу
Без своје воље, Нигер се нашао међу актерима који су – неколико година, од лета 2003. – потресали Белу кућу и допринели „кабинетском пучу” у коме је високог положаја лишен један од својевремено најмоћнијих америчких функционера Луис Либи звани „Скутер”. Његова оставка проистекла је из афере у којој су драматично и интерконтинентално биле испреплетане ратне, политичке, дипломатске, медијске и правосудне везе.
Ондашња администрација Џорџа Буша образлагала је напад на Ирак (марта 2003.) и претпоставком да се Садам Хусеин баш у Нигеру снабдева уранијумом за прављење атомске бомбе. За потврду те тезе, у Нијамеј је послат дипломата Џозеф Вилсон, а он је по повратку у Вашингтон објавио – да америчка оптужба није била тачна.
На тај неочекивано добијени ударац у чело, влада је узвратила ударцем „испод појаса”. С циљем да дезавуише Вилсона, у медијима је лансирала вест да је он у нигерску мисију послат само захваљујући ауторитету који је, као агенткиња ЦИА, уживала његова супруга Валери Плејм.
Пошто се откривање идентитета тајног шпијунског оперативца сматра деликтом, покренута је специјална истрага. Либи је крајем 2005. поднео оставку, а средином 2007. осуђен је на две и по године затвора (чијег га је издржавања Буш ослободио) и глобу од 250.000 долара. Кажњен је због кривоклетства и ометања правде, а да му није пребачено откривање шпијункине дискреције (што је учинио други функционер).
Замешатељство, настало после доказане невиности Нигера, донекле је пореметило и односе између Буша и потпредседника му Ричарда Чејнија, коме је „Скутер” био „десна рука”. Афера је, уз то, повећала неповерење јавности у републиканску владу, чиме је олакшан изборни долазак Барака Обаме и његових демократа на власт.
М. П.
Последњи коментари
I 60-ih godina u Africi su bili vojni pučevi na dnevnom redu. I ni u jednom slučaju nije moglo da se pogreši, da su prevrati u najmanju ruku išli na ruku u svetu levo opredeljenim snagama, iza kojih već po prirodi stvari stajao tada moćni Sovetski savez. U današnjem vremenu slučaj je obratan, jer se bez i jedne iznimke može da radi samo o vojnim pučevima u interesu Zapada i Vašingtona. Onim koji prate zbivanja na afričkom kontinentu, nije moglo izmaknuti da se Kina angažuje gde stigne. A posebno kada je upitanju Niger, bogat sa uranijumom. "Protestu" Francuske, bivše kolonijalne sile ili blagih reakcija Vašingtona, samo je jeftino prosipanje magle. Kod svojevremenih pučeva u vreme SSSR-a, Kremlj nije uopšte ni morao da u prevratima na bilo koji način učestvuje, jer pučevi su bili logična posledica težnji afričkih zemalja da se oslanjaju na ondašnji socijalistički blok. Sačekajmo malo samo koji dan, i moje sumnje biće potvrđene. Mada može da se očekuje odgovor Kine u nekoj formi.








