Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 29. januara – Sudski spektakl veka, proces KaliduŠeiku Muhamedu, prvooputuženom za „najveći zločin prema Americi”, teroristički napad od 11. septembra 2001. i četvorici saučesnika, po svoj prilici neće se održati u Njujorku, kako je prvobitno najavljeno. Gdeće biti nova sudnica, još se na zna.

Glavni razlog za ovo jesteto što se predomislio gradonačelnik Njujorka (koji je nedavno započeo svoj treći mandat) Majkl Blumberg. Iako je u novembru, kada je odlučeno da se teroristima Al Kaide sudi pred civilnim krivičnim sudom, a ne pred vojnim tribunalom, ocenio ispravnim da se zločinci privedu pravdi nedaleko od meta gde su se avioni koje su oteli zarili u „bliznakinje” Svetskog trgovinskog centra i ubili oko 3.000 ljudi, sada smatra da bi bilo jeftinije i praktičnije, odnosno bezbednije, da se proces održi u nekoj vojnoj bazi, izvan velikih gradova.

Kao razlog za predomišljanje naveo je kako je pokušaj rušenja aviona iznad Detroita 25. decembra, koji je izveo jedan sledbenik Al Kaide, „poremetio početne računice”.

Obamina administracije je izgleda prihvatila ove razloge, pa je iz Bele kuće diskretno poručeno da će se potražiti neko drugo rešenje. Ali naći alternativu neće biti lako: svi će, kao i Njujork, imati iste razloge da to odbiju; svi se plaše da bi automatski postali meta Bin Ladenovih terorista.

Kao moguća mesta gde bi suđenje, koje će prema procenama potrajati nekoliko godina, moglo da se održi, pominju se država Virdžinija i jedan sada nekorišćeni zatvor u državi Ilinoj, gde je inače planirano da se presele pritvorenici iz Gvantanama. Oni su tamo držani takođe zbog osnovane sumnje da su povezani sa diverzijom od 11. septembra.

Najnoviji obrt nagoveštava i političke komplikacije, jer republikanci u Senatu sada najavljuju da će pokušati da blokiraju finansiranje procesa pred civilnim sudom, ne bi li iznudili njegovo premeštanje pred vojni tribunal. Njihova teza je da strani teroristi treba da budu tretirani kao neprijateljski borci, pošto je Amerika već objavila da je u „ratu protiv terora”.

Obamina administracija nije, međutim, voljna da ovo pitanje ponovo otvara, iako je izložena dodatnom pritisku, pogotovo posle incidenta iznad Detroita. Zamera joj se, naime, da je i akteru te, srećom neuspele terorističke diverzije, brzopleto dala status običnog kriminalca, pa je 23-godišnji Nigerijac, po savetu svog branioca, odmah zaćutao. U prvih nekoliko dana saslušanja je navodno „pevao”, otkrivaju neke detalje o organizaciji koja ga je zavrbovala, ali potom sasvim zaćutao, koristeći takozvanu „miranda” odredbu da ima pravo da ćuti, jer sve što kaže može i biće upotrebljeno protiv njega. Time su američke službe ostale bez zlatne prilike da dublje uđu u organizaciju jemenskog krila Al Kaide, koje je izgleda postalo glavni centar džihada protiv Zapada.

Formalno, odluka o premeštanju mesta procesa je u nadležnosti Departmana pravde, odnosno glavnog javnog tužioca – koji se zasad ne izjašnjava.

M. Mišić

--------------------------------------------------------------------------------

Napadi 11. septembra promenili proračun rizika

London – Teroristički napadi na Njujork i Vašington 11. septembra 2001. promenili su „proračun rizika” i označili trenutak u kojem više nije bilo moguće obuzdavati Sadama Huseina sankcijama, izjavio je juče bivši britanski premijer Toni Bler, objašnjavajući zašto je podržao američku invaziju na Irak 2003. godine kojom je svrgnut režim u Bagdadu.„Do 11. septembra mislili smo da (Sadam Husein) predstavlja opasnost, ali smo verovali da vredi pokušavati da se on obuzda. Krucijalna stvar posle 11. septembra jeste da je proračun rizika promenjen”, rekao je Bler, objašnjavajući istražnoj komisiji ulogu Britanije u invaziji na Irak u kojoj je učestvovalo 45.000 vojnika iz ove zemlje.

Blerova odluka da se priključi američkoj akciji predstavljala je najkontroverzniju epizodu u njegovoj desetogodišnjoj vladavini Britanijom i izazvala masovne proteste, podele u okviru njegove Laburističke partije i optužbe da je iznoseći opravdanja za invaziju prevario javnost, istakao je Rojters.

Bler je, tokom ispitivanja, rekao da politika obuzdavanja Sadama Huseina nije mogla da se nastavi zbog napada na Njujork i Vašington i zbog pretnje koju je predstavljalo oružje za masovno uništavanje.„Da su (teroristi) bili u stanju da ubiju i više od tih 3.000 ljudi (poginulih u napadima 11. septembra) oni bi to učinili. Posle toga sam smatrao da se povodom toga više uopšte ne smeju prihvatati rizici”, rekao je Bler.„Predočeno nam je da bi ti ljudi upotrebili hemijsko ili biološko oružje, pa čak i nuklearnu napravu, ako bi se toga mogli dokopati. To je u potpunosti promenilo procenu o tome gde leže rizici po našu bezbednost”, dodao je on.

Ovo pitanje, i sedam godina nakon invazije i tri godine pošto je Bler predao vođstvo Gordonu Braunu, stvara duboke podele u britanskom društvu.

Bivšeg britanskog premijera pred jučerašnje svedočenje dočekali su demonstranti koji su ga optuživali da je ratni zločinac. Među demonstrantima bilo je i rođaka 179 britanskih vojnika poginulih tokom invazije na Irak.

Tanjug