Од нашег сталног дописника
Вашингтон, 29. јануара – Судски спектакл века, процес КалидуШеику Мухамеду, првоопутуженом за „највећи злочин према Америци”, терористички напад од 11. септембра 2001. и четворици саучесника, по свој прилици неће се одржати у Њујорку, како је првобитно најављено. Гдеће бити нова судница, још се на зна.

Главни разлог за ово јестето што се предомислио градоначелник Њујорка (који је недавно започео свој трећи мандат) Мајкл Блумберг. Иако је у новембру, када је одлучено да се терористима Ал Каиде суди пред цивилним кривичним судом, а не пред војним трибуналом, оценио исправним да се злочинци приведу правди недалеко од мета где су се авиони које су отели зарили у „близнакиње” Светског трговинског центра и убили око 3.000 људи, сада сматра да би било јефтиније и практичније, односно безбедније, да се процес одржи у некој војној бази, изван великих градова.

Као разлог за предомишљање навео је како је покушај рушења авиона изнад Детроита 25. децембра, који је извео један следбеник Ал Каиде, „пореметио почетне рачунице”.

Обамина администрације је изгледа прихватила ове разлоге, па је из Беле куће дискретно поручено да ће се потражити неко друго решење. Али наћи алтернативу неће бити лако: сви ће, као и Њујорк, имати исте разлоге да то одбију; сви се плаше да би аутоматски постали мета Бин Ладенових терориста.

Као могућа места где би суђење, које ће према проценама потрајати неколико година, могло да се одржи, помињу се држава Вирџинија и један сада некоришћени затвор у држави Илиној, где је иначе планирано да се преселе притвореници из Гвантанама. Они су тамо држани такође због основане сумње да су повезани са диверзијом од 11. септембра.

Најновији обрт наговештава и политичке компликације, јер републиканци у Сенату сада најављују да ће покушати да блокирају финансирање процеса пред цивилним судом, не би ли изнудили његово премештање пред војни трибунал. Њихова теза је да страни терористи треба да буду третирани као непријатељски борци, пошто је Америка већ објавила да је у „рату против терора”.

Обамина администрација није, међутим, вољна да ово питање поново отвара, иако је изложена додатном притиску, поготово после инцидента изнад Детроита. Замера јој се, наиме, да је и актеру те, срећом неуспеле терористичке диверзије, брзоплето дала статус обичног криминалца, па је 23-годишњи Нигеријац, по савету свог браниоца, одмах заћутао. У првих неколико дана саслушања је наводно „певао”, откривају неке детаље о организацији која га је заврбовала, али потом сасвим заћутао, користећи такозвану „миранда” одредбу да има право да ћути, јер све што каже може и биће употребљено против њега. Тиме су америчке службе остале без златне прилике да дубље уђу у организацију јеменског крила Ал Каиде, које је изгледа постало главни центар џихада против Запада.

Формално, одлука о премештању места процеса је у надлежности Департмана правде, односно главног јавног тужиоца – који се засад не изјашњава.

М. Мишић

--------------------------------------------------------------------------------

Напади 11. септембра променили прорачун ризика

Лондон – Терористички напади на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. променили су „прорачун ризика” и означили тренутак у којем више није било могуће обуздавати Садама Хусеина санкцијама, изјавио је јуче бивши британски премијер Тони Блер, објашњавајући зашто је подржао америчку инвазију на Ирак 2003. године којом је свргнут режим у Багдаду.„До 11. септембра мислили смо да (Садам Хусеин) представља опасност, али смо веровали да вреди покушавати да се он обузда. Круцијална ствар после 11. септембра јесте да је прорачун ризика промењен”, рекао је Блер, објашњавајући истражној комисији улогу Британије у инвазији на Ирак у којој је учествовало 45.000 војника из ове земље.

Блерова одлука да се прикључи америчкој акцији представљала је најконтроверзнију епизоду у његовој десетогодишњој владавини Британијом и изазвала масовне протесте, поделе у оквиру његове Лабуристичке партије и оптужбе да је износећи оправдања за инвазију преварио јавност, истакао је Ројтерс.

Блер је, током испитивања, рекао да политика обуздавања Садама Хусеина није могла да се настави због напада на Њујорк и Вашингтон и због претње коју је представљало оружје за масовно уништавање.„Да су (терористи) били у стању да убију и више од тих 3.000 људи (погинулих у нападима 11. септембра) они би то учинили. После тога сам сматрао да се поводом тога више уопште не смеју прихватати ризици”, рекао је Блер.„Предочено нам је да би ти људи употребили хемијско или биолошко оружје, па чак и нуклеарну направу, ако би се тога могли докопати. То је у потпуности променило процену о томе где леже ризици по нашу безбедност”, додао је он.

Ово питање, и седам година након инвазије и три године пошто је Блер предао вођство Гордону Брауну, ствара дубоке поделе у британском друштву.

Бившег британског премијера пред јучерашње сведочење дочекали су демонстранти који су га оптуживали да је ратни злочинац. Међу демонстрантима било је и рођака 179 британских војника погинулих током инвазије на Ирак.

Танјуг