Svet
„Njujork tajms” o Đorđu Vujnoviću
Od našeg stalnog dopisnika
Vašington – Najugledniji američki dnevnik „Njujork tajms” objavio je poduži in memorijam povodom smrti Đorđa Vujnovića, Amerikanca srpskog porekla, kome je dodeljivanjem Bronzane zvezde, visokog vojnog odlikovanja, u oktobru 2010, priznat status heroja Drugog svetskog rata.
Đorđe Vujnović, rođen 1915. u Pitsburgu, gde je njegov otac stigao kao imigrant, a početak Drugog svetskog rata je dočekao u Beogradu, gde je studirao medicinu. Sa suprugom Mirjanom, iz okupiranog Beograda prvo je otišao u Tursku, zatim Jerusalim i Kairo i na kraju u zapadnu Afriku, gde je pristupio OSS-u, tajnoj službi koja je bila preteča CIA.
Kao poznavaocu prilika u Srbiji, poverena mu je organizacija misije spasavanja više od 500 američkih i savezničkih avijatičara, koji su, po povratku sa bombardovanja rafinerija u Rumuniji, koje su koristili Nemci zbog nedostatka goriva, prinudno sletali u Srbiju i bili sklonjeni na Ravnoj gori i okolini, sa četnicima pukovnika Dragoslava Mihailovića.
Vujnović je operaciju „Helijard”, započetu u avgustu 1944, vodio iz Barija. Misija je završena uspešnom evakuacijom ukupno 512 avijatičara, pilota i članova posada, sa improvizovanog aerodroma u selu Pranjani i njihovim prebacivanjem u Italiju. Iako su nemačke trupe bile u neposrednoj blizini, nije izgubljen nijedan avion niti je bilo ijedne žrtve.
Posle rata Đorđe Vujnović je OSS napustio sa činom majora i posvetio se biznisu, trgovini avionskim delovima. Operacija „Helijard” je međutim i posle rata iz diplomatskih i političkih razloga ostala vojna tajna (kao i Legija časti, kojom je 1948. predsednik Hari Truman odlikovao Dražu Mihailovića).
„Vujnović je bio genije koji je sastavio plan našeg spasavanja”, citira „Njujork tajms” Tonija Orsinija, navigatora bombardera B-24, koji je bio jedan od avijatičara spasenih iz Srbije. „On je bio heroj.”
Komemoracija Đorđu Vujnoviću održana je prošle subote u crkvi Sveti Sava na Menhetnu, a kako nam je rekla njegova ćerka Ksenija Vilkinson, penzionisani diplomata, sahrana će se obaviti naknadno, u Beogradu ili Novom Sadu.
M. M.
Poslednji komentari
@stari znanac
Zasto su partizani pobegli 1941. iz Srbije? Pa – jurili su ih Nemci! I saradnici okupatora. Saradnici Nemaca naravno nisu morali da beze, sve do 1944. A do tada je izvestan broj seljaka, nesrecnika vezanih za zemlju, za porodicu, stavljen „pod slovo Z“ (likvidiran nožem) jer su ih četnicki antifasisti smatrali za simpatizere partizana.
Partizani jesu pokazali bolje rezultate jer su bili zaista vojska, mobilni i disciplinovani postizali su manje ili vece uspehe po Bosni i u drugim krajevima. Vezali su za sebe nemacke vojne snage. Broj partizana je do kraja rata rastao, dok je broj cetnika opadao uprkos prisilnim mobilizacijama po selima.
Jos uvek niko nije naveo neku veliku bitku u kojoj je proslavljeno cetnicko oruzje (uredno zaduzeno od Nemaca).
Lj K Taylor. Nisam sa javio da bih upotpunjavao vasa saznanja, verovanja i ubedjenja na sta svako od nas ima legitimno pravo u demokratskom i civilizovanom dijalogu otvorenih i svima pristupacnih medija danas, vec samo da bih ispravio Vas slucajan previd.
@Lj K-Taylor | 04/05/2012 10:36
Nije tacno, pobegli su jer su imali direktivu iz Moskeve da vezu sto vise Nemackih snaga za Srbiju, BEZ obzira na stradanje Srba civila ( slicno uostalom stavu Staljina i za sopstvene civile). posle prve Nemacke kaznene ofanzive, kada je srpski narod shvatio sta mu nudi partizanski otpor po svaku cenu, partizanski pokret je u Srbiji postao nepopularan za razliku od cetnickog koji je jos ojacao jer su cetnici preusmerili sve na diverzije i izbegavali direktne konfrontacije sa Nemcima. U pravu ste, nema velikih bitki, jer ceo smisao i jeste bio u tome da se izbegne Nemacka odmazda. Ono sto ja vidim kao problem sa Vama je da vas izgleda uopste ne zanima cena koju bi Srpski narod morao da plati...to je vec stvar shvatanja morala, ocigledno se nikada necemo sloziti ali barm budite fer i uzmite u racunicu sve one "stotine za jednog mrtvog nemackog vojnika" dok se vasi partizani bore iz zasede, pa pobegnu...