Специјално за „Политику“

Осло – Уколико настави да у будућности погрешно тумачи или злоупотребљава последњу вољу славног шведског проналазача и индустријалца, Норвешкој прети опасност да изгуби право на додељивање Нобелове награде за мир.

Данас се, у до сада најоштријој критици рада Нобеловог комитета, управо баш на дан када се традиционално, сваке године, најпрестижније светско признање додељује лауреатима на свечаности у градској Скупштини у Ослу, огласио Микаел Нобел, један од ретких потомака фамилије Швеђанина Алфреда Нобела, утемељивача и оснивача најцењеније награде на свету. Да не буде забуне, важно је појаснити да се вољом Алфреда Нобела, његова награда за књижевност, хемију, физику, биологију и економију додељују у Стокхолму, док се Нобелова награда за мир проглашава и додељује у престоници Норвешке. Сматра се да је Нобел одредио Норвешку за додељивање награде за мир јер су у ранијој историји ове две земље биле у унији па је шведски богаташ Алфред проценио да Норвешка као „млађи брат“ Шведске добије право да одређује коме ће припасти најпрестижније светско признање.

У оштром и критичком тону у данашњем обраћању јавности преко норвешког дневника „Афтенпостен“, потомак фамилије Нобел је упозорио да ће затражити од Нобелове фондације у Шведској да интервенише и норвешком Нобеловом комитету одузме право на додељивање мировне награде. Микаел подсећа да Нобелова задужбина у Шведској јесте једина која има одговорност да прати како се и на који начин у пракси спроводи тестамент који је за собом оставио славни проналазач динамита, да ли награда заслужује и задржава епитет најпрестижнијег светског признања.

Нобелова фондација у Стокхолму, објаснио је Микаел Нобел, може да преузме потпуни надзор на норвешким Нобеловим комитетом и, уколико процени, имаће право да од норвешког Нобеловог комитета затражи листу кандидата за мировну награду, проучи је и, на крају, одбије или одобри ко може да добије годишње мировно признање.

Дакле, Норвежани се налазе у опасности да изгубе потпуну самосталност у одлучивању и проглашењу мировњака године и потпадну под надзор и контролу шведских тумача Нобеловог тестамента а у крајњем исходу потпуно остану и без свог најпознатијег бренда.

– Политизовањем последње Нобелове воље, доношењем одлука које су у супротности са Нобеловим тестаментом, норвешки Нобелов комитет губи легитимитет, његове одлуке постају ирелевантне у односу на циљеве за које се Алфред Нобел залагао. А у његовом тестаменту, написаном 1895. године, подвлачи Нобелов наследник, кристално јасно стоји да се мировна награда „има доделити борцима за мир, истакнутим појединцима који се залажу и боре за спречавање ратова кроз братимљење народа, који се залажу и боре за глобалну сарадњу и разоружање засновану на глобалној правди и институцијама“. Ни мање ни више од тога, наводи Нобелов праунук.

Међутим, како је у даљој анализи навео Микаел Нобел, у последњих десетак година норвешки Нобелов комитет изгубио је оријентацију скренувши са Нобеловог пута, додељивао је мировна признања борцима за људска права, активистима и борцима за борбу против загађења и глобалног загревања (такозваним климатским активистима и борцима за заштиту човекове околине), и низу других личности чији рад није имао ама баш никакве везе са специфичном мировном визијом коју је имао Алфред Нобел.

Његов праунук Микаел није желео да појединачно именује нити анализира рад досадашњих лауреата, али како медији читају између редова и тумаче Микаелову „вољу“, потомак славне породице Нобел очито је мислио на контроверзно додељивање мировне награде америчком председнику Бараку Обами, кинеском активисти и борцу за људска права Лиу Ксиабоу, бившем америчком потпредседнику Ал Гору за пројекат и панел о климатским променама, Мохамеду Јунусу, творцу такозване „зелене банке“ и повољних кредита за неразвијене земље.

Они су урадили много за човечанство али Нобелову награду за мир никада није требало да добију, јасно је подвукао Микаел Нобел. Он даље упозорава да курс којим је кренуо Нобелов комитет у Ослу, његова оријентација да се удаљи од тестамента оријентишући и усмеравајући свој рад са мировних процеса и разоружања, фокусирајући се на људска права, заштиту животне средине, климатске промене, заправо је „незаконита, врло проблематична“ и представља грубо кршење Нобеловог тестамента.

У свом обраћању јавности Нобелов праунук указује такође и на лицемерје и дволичност норвешке званичне политике. Они јавно тврде да је Нобелов комитет политички неутралан, независан од владајуће гарнитуре, норвешке владе и парламента, док у исто време међу норвешким политичарима сваке године траје огорчена и оштра борба ко ће да попуни места и седне у комитет.

„Зато норвешки министар спољних послова Јунас Гар Стере има великих проблема да јавности објасни како то Нобелов комитет не представља званичну норвешку политику“, тврди Микаел Нобел упозоривши да неки чланови комитета нису компетентни нити су квалификовани за чланство, у столице комитета сели су искључиво по партијском кључу и изборним квотама.

Нобелов комитет је исполитизован чињеницом да парламент бира његове чланове и он зависи од изборних резултата и поделе мандата. Такав начин избора чланова комитета доводи у апсолутну сумњу у неутралност и одвајање рада комитета од официјелне норвешке политике, наводи Микаел Нобел.

Политизовањем рада Нобеловог комитета, његовим понашањем супротно вољи Алфреда Нобела, постоји опасност да најпрестижнија нарада изгуби легитимитет, а то не заслужују ни норвешки парламент а ни досадашњи лауреати, закључује Микаел Нобел.

Иначе, најславнији динамиташ на свету Алфред Нобел није имао деце. Микаел Нобел је потомак једног од његова два брата. Рођен је у Шведској али је дуго година живео у Швајцарској и лично био ангажован у мировним и преговарачким процесима, решавању конфликата. Микаел је дуго година управљао Удружењем породице Нобел а ради као гостујући професор на технолошком институту у Токију.