Barak Obama (Foto AFP)

Od našeg dopisnika
Oslo, 9. oktobra – Aktuelni američki predsednik Barak Obama ovogodišnji je dobitnik Nobelove nagrade za mir, saopštio je danas Nobelov komitet u Oslu.

Najuticajnija svetska nagrada pripala je 44. američkom predsedniku „zbog njegovog izvanrednog zalaganja za upravljanje međunarodnom diplomatijom i  međunarodnom saradnjom”. Kako je obrazložio Torbjorn Jagland, lider petočlanog Nobelovog komiteta, poseban akcenat i težina stavljena je na Obaminu viziju u njegovom radu i naporima da stvori svet bez atomskog naoružanja.

U obrazloženju nagrade dalje se navodi da je predsednik Obama stvorio jednu novu klimu u međunarodnoj politici. Multiratelarna diplomatija ponovo je u centru pažnje, Ujedinjene nacije i druge institucije sada mogu da igraju veliku ulogu. Diplomatija i pregovori ponovo su postavljeni u prvi plan kao sredstvo rešavanja teških međunarodnih sukoba.

Obrazlažući zašto je Obami pripala titula mirovnjaka godine, predsednik komiteta Jagland podvukao je da je vizija američkog predsednika o svetu bez atomskog oružja snažno obnovila pregovore o razoružanju i kontroli razoružanja. Kroz Obaminu inicijativu, SAD sada imaju konstruktivniju ulogu, čime je predsednik Obama postao glasnogovornik ideje da onaj ko predvodi svet mora da to radi na osnovu vrednosti i stavova koje će podržati većina naroda na planeti.

U trenutku kada je Torbjorn Jagland saopštio odluku Nobelovog komiteta, nastao je žamor u sali, novinari nisu krili ogromno iznenađenje, posebno američki dopisnici. Bili su otvoreni: zar nije kontroverzno mirovnu nagradu dati jednom predsedniku koji je u Beloj kući sedeo samo devet meseci, koji komanduje vojnim operacijama u dve zemlje (Irak i Avganistan) i trenutno se nalazi u teškom položaju u unutarpolitičkim obračunima u SAD, posebno u Kongresu.

„Mi dajemo nagradu Obami za ono što je uradio u poslednjoj godini dana, a posebno očekujemo da ovo priznanje bude stimulans za njegovo dalje angažovanje, što je inače i i svrha same nagrade”, objasnio je novinarima šef komiteta Torbjorn Jagland.

Odluka je politička, čudna, skandalozna, ali u isto vreme hrabra i dalekovida, prvi su komentari u Oslu nakon saopštenja Nobelovog komiteta.

Norveški premijer Jens Stoltenberg izjavio je da je odluka „uzbudljiva i dalekovida”. Nobelov testament kaže da se posebno težište stavlja na poslednju godinu rada. U tom periodu predsednik Obama imao je ključnu ulogu u svetu, preduzimao je inicijativu da se na dnevni red posebno stave odnosi istoka i zapada, kazao je premijer Stoltenberg.

Pisac Jan Arild Snoen nazvao je dodelu nagrade za mir „skandaloznom”, Nobelov komitet upravo je „zabio poslednji ekser u sanduk reputaciji nagrade”.

„Ovo je jedna mirovno-ratna nagrada, samo nastavak prakse koja je počela dodelom priznanja bivšem potpredsedniku Alu Goru”, izjavio je za ovdašnji dnevnik „Aftenposten” pisac Snoen, ujedno i potpredsednik „Monticelo sosijet” koji se bavi analizom američke politike.

„On je predsednik koji je poslao vojnike u rat u Avganistan i verovatno će ih slati još više. Mora se biti obazriv sa dodelom nagrade predsedniku koji je u ratu”, zaključio je Snoen.

Ule Moen, profesor Univerziteta u Oslu i ekspert za američke predsednike, tvrdi da nagrada može da bude injekcija, podsticaj za Baraka Obamu, ali je odluka čudna, predsednik nije imao vremena da pokaže nešto više osim izmenjene retorike. 

Hans Ulav Lahlum, istoričar i pisac knjige „Predsednici”, smatra da je nagrada stigla prerano, ali da je ona zapravo „udarac za Buša”.

„Jako je čudno i smelo dati mirovnu nagradu najmoćnijem čoveku sveta, kao lideru nacije koja je poslednjih godina sprovodila jednu politiku koja je izvela milione ljudi u izbeglištvo”, kaže Elizabet Rasmunsen, predsednik Komiteta za pomoć izbeglicama.

Ovogodišnji laureat Barak Obama treći je američki predsednik koji je dobio nagradu za mir upravo dok sedi u Beloj kući. Tokom mandata uglednom nagradom okitili su se bivši šefovi Teodor Ruzvelt 1906. godine i Vudro Vilson 1919.

U svom testamentu iz 1895. švedski pronalazač Alfred Nobel zapisao je da se nagrada dodeli u Oslu. Iz fonda koji je ovaj industrijalac napunio prodajom oružja, proizvodnjom nafte, Baraku Obami će na svečanosti u gradskoj skupštini u Oslu 10. decembra, upravo na dan Nobelove smrti, pripasti i novčani deo nagrade od 10 miliona švedskih kruna, nešto manje od milion evra.

R. Pavlović

-------------------------------------------------------

Ko je izabrao Obamu

U Nobelovom komitetu sedi pet članova i sekretar. Predsednik Torbjorn Jagland aktuelni je šef norveškog parlamenta i predsednik skupštinskog saziva u poslednje četiri godine. Jagland je nedavno izabran i za predsednika Saveta Evrope. Bio je premijer Norveške 1996/1997, ministar spoljnih poslova, poslanik je u parlamentu ispred vladajuće Radničke partije još od 1993. godine. Po odluci norveškog parlamenta, koji inače bira članove Nobelovog komiteta, Jagland će voditi ovo telo do 2014. godine.

U radu oko dodele Nobelove nagrade za mir pomažu mu još četiri žene. Kaci Kulman Five kao zamenik, zatim Sisel Marije Renbek, Inger Marije Iterhorn i Ogot Vale. One su uglavnom poslanici u skupštini ispred vladajuće AP i opozicione Napredne stranke (FRP).