Svet
Nobelove nagrade za „upravljanje privredom”
Elinor Ostrom prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju i peta žena koje je ove godine dobila ovo priznanje.– Dobitnik i Oliver Vilijamson
Stokholm – Nobelovu nagradu za ekonomiju ove godine dobili su Amerikanci Elinor Ostrom i Oliver Vilijamson za radove o „upravljanju privredom”, objavio je juče odbor za dodelu nagrada.
Ostromova je prva žena koja je dobila Nobelovu nagradu za ekonomiju i peta žena koje je ove godine dobila Nobelovu nagradu, što je godišnji rekord do sada.
Kako se navodi u obrazloženju odbora, ona je „pokazala da udruženje korisnika može efikasno da vodi i upravlja zajedničkom imovinom”, navodi se u obrazloženju odbora. „Elinor Ostrom je dovela u pitanje uvreženo mišljenje da se zajedničkom imovinom loše upravlja i da je potrebno da se ona privatizuje ili da upravljanje regulišu centralne vlasti”, navodi se u obrazloženju. „Na osnovu brojnih slučajeva ribnih fondova, pašnjaka, šuma, jezera i basena podvodnih voda, Ostromova je zaključila da je u većini slučajeva rezultat (upravljanja) bolji nego što predviđaju standardnim teorijama”, naveo je odbor.
U publikaciji iz 1990. godine Ostromova je ispitala uspešne i neuspešne načine upravljanja prirodnim resursima, poput šuma, ribnjaka, naftnih polja i sistema za navodnjavanje koje koriste pojedinci. Ona je stručnjak Univerziteta Indijana i rođena je 1933. godine.
Vilijamson je nagradu dobio za teoriju da tržišta i druge hijerarhijske organizacije poput firmi predstavljaju različite strukture upravljanja, koje se razlikuju u pristupu rešavanju sukoba interesa. Taj stručnjak kalifornijskog Univerziteta Berkli rođen je 1932. godine.
Tema upravljanja, odnosno pravila kojima vlasti regulišu funkcionisanje kompanija i privreda, zbog ekonomske krize je dobila na značaju.
Neuspeh borda direktora da ograniči prekomerne bonuse kojima se nagrađuje preuzimanje ekstremnih rizika može se smatrati problemom upravljanja.
Nobelova nagrada za ekonomiju je jedina Nobelova nagrada koju nije testamentom predvideo švedski industrijalac i filantrop Alfred Nobel.
Nagradu za ekonomiju dodeljuje i finansira Centralna banka Švedske od 1969. godine, zvanični naziv je „Nagrada Švedske centralne banke za ekonomsku nauku u čast Alfreda Nobela”, a pravila su ista kao i za druge oblasti, što znači da je dodeljuje poseban odbor i da dobitnici dele nagradu od 10 miliona kruna (970.000 evra).
Dodela Nobelovih nagrada za ovu godinu završena je dodelom nagrade za ekonomiju.
Poslednji komentari
Evo, dobijena je Nobelova nagrada za RADNICKO SAMOUPRAVLJANJE. Jugoslovenski model su bili preuzeli u znatnoj meri Japanci, a sada Americka naucnica potvrdjuje, da je radnicko samoupravljanje, kako je kod nas bilo zapoceto i dosta solidnno se razvijalo, najbolji nacin upravljanja pojedinacnom firmom, kao i celom privredom, uz koriscenje makroplaniranja. Neka sada mnogi " naucnici" nesto progovore protiv radnickkog samoupravljanja u privredi.
Vec nekoliko decenija Nobelove nagrade se daju mnogim ljudima koji to nisu zasluzili pa zato u naucnim, politickim i ostalim strukturama, ljudi shvataju i znaju da su Nobelove nagrade uglavnom postale proizvod interesa i politike a ne posledica stvaralackih dostignuca! Treba pogledati nacionalnu strukturu Odbora za dodelu Nobelovih nagrada, pa ce Vam sve biiti jasno! U momentalno posrnuloj Americi, u drzavi u kojoj su pokradeni penzioni fondovi, namerno srusena i opljackana auto industrija, opljackan bankovni sistem, gde se fabrike zatvaraju, gde su mnogi ljudi dovedeni na ivicu igzistencije, ovo dvoje ljudi dobijaju nagradu za ekonomiju? Da nije smesno bilo bi zalosno! Ja sam diplomirani ekonomista i tvrdim da nerealna, Visa-MasterCard ekonomija, nema sanse da napreduje untrasnjim, sopstvenim ekonomskim ciklusima, ukoliko se ne unosi (citaj, pljacka) kapital ( stok marketi, trust fondovi...)! Ide se tipicnom formom ulaganja iz celog sveta u Americku ekonomiju, vestacki se napumpa stok market da bi se kasnije namerno manipulacijama oborio, pokupile pare ulagaca odkupljivljanjem skupih akcija po veoma niskim cenama i krenulo ponovo po sistemu, Jovo nanovo!! Pitajte se gde su pare pokradene u zadnjoj krizi? Da li je neko smenjen? Da li je neko zatvoren? Da li iko odgovara? Odgovor je ne! Idite, ukradite cokoladu i, bicete na prvim stranama lokalnih novina...I jos nesto, i predsednik im je, ni kriv ni duzan, dobio nagradu za mir! Ziveli!
Savremeni ekonomski sistem je slozena celina, zasnovana na automatizaciji, kompjuterizaciji i robotizaciji, koju sacinjavaju tri medjusobno povezane podceline: proizvodnje, prometa i potrosnje. U ovakvoj organizacijii druga, predimenzionirana, "pomocna" podcelina prometa - bankarstvo i trgovina - preuzela je neopravdano centralnu ulogu upravljanja u slozenoj celini. Zbog takve "spontane", paradoksalne organizacije, kao i odsustva novih zanimanja i delatnosti u sistemu nastala je ekonomska kriza, a ne zbog razlicitih oblika svojine.
