Od našeg dopisnika

Bukurešt – U jeku ekonomske krize u Rumuniji, predsednik Trajan Basesku je preko noći uzburkao ovdašnju političku debatu izbacivši na scenu sasvim sporednu ideju o „neodložnoj” potrebi administrativne reorganizacije zemlje, koja bi, navodno, omogućila brže i efikasnije „izvlačenje” toliko potrebnog novca iz evropskih fondova. Umesto postojećeg 41 okruga („žudeca”), zemlja bi bila podeljena na osam krupnih razvojno-administrativnih jedinica, koje bi se zvale vojvodati ili „veliki okruzi”.

Najžešće su reagovale mađarske manjinske etničke stranke i organizacije, a jedna od njih (UDMR) nalazi se i u sastavu vladajuće koalicije. Prema Baseskuovom planu, koji je prihvatila njemu bliska glavna vladajuća Demokratskoliberalna stranka (PDL), jedna od budućih oblasti (nazvana „centralna”) obuhvatala bi šest sadašnjih okruga, od kojih tri okruga (Kovasna, Hargita i Mureš) imaju većinsko mađarsko življe (od 60 do 80 odsto).

Delovi tih okruga sačinjavaju takozvanu Sekujsku zemlju za koju se i u Briselu zvanično traži specijalni tretman. Za ta tri okruga mađarski separatistički nastrojeni krugovi već godinama nastoje da izdejstvuju punu autonomiju.

Sada, novom administrativnom reorganizacijom koju predlaže šef države, ti bi se okruzi „razvodnili” i Mađari bi u novoj oblasti bili u manjini. To bi uništilo njihove autonomaške pretenzije i san o ostvarenju zavetnog cilja – da se nekako ponište odredbe Trijanonskog mirovnog ugovora iz 1919. kojim je Transilvanija bila pripojena Rumuniji.

Dok je UDMR očekivano zapretio da će, ako se ne odustane od Baseskuovog plana, izaći iz vlade, reakcija zvanične Budimpešte izašla je iz uobičajenih okvira.

„Projekat administrativne reorganizacije Rumunije bio bi namerno i neprihvatljivo menjanje etničke karte”, izjavio je potpredsednik mađarske vlade Žolt Semjen. „Za etničke Mađare pitanje je života i smrti da istorijska regija Sekujska zemlja i okruzi nastanjeni etničkim Mađarima ostanu sjedinjeni. Rumunija je preuzela međunarodne obaveze da silom ne menja etničku kartu.”

Mađarski vicepremijer je čak javno uporedio sadašnju bukureštansku vladu sa Čaušeskuovim režimom koji je svojevremeno ukinuo mađarsku autonomnu oblast u Transilvaniji, zbog čega je oštro reagovao rumunski premijer Emil Bok.

„Pitanje administrativne reorganizacije se, kao i u svakoj drugoj evropskoj zemlji, nalazi u ekskluzivnoj nadležnosti rumunske države”, rekao je i Bok, dok je rumunsko ministarstvo inostranih poslova pozvalo mađarskog ambasadora u Bukureštu gde mu je saopšteno da „mešanje u unutrašnje stvari nije dopustivo”.

Ali, ambasador je istakao da je „interesovanje Mađarske za teritorijalnu reorganizaciju nešto sasvim prirodno, pošto je reč o jednoj važnoj stvari za čitavu mađarsku zajednicu”.

Etnički Mađari u Rumuniji su preko UDMR-a izašli još ranije sa svojim predlogom za administrativno-teritorijalnu reorganizaciju zemlje. Oni predlažu podelu na 16, 14, pa i 12 oblasti. S tim da „mađarski okruzi” ostanu u jednoj te istoj administrativnoj jedinici.

Radikalnije političko krilo etničkih Mađara – Mađarska građanska stranka – pak traži da se u jednu skupinu uvrste još tri okruga (Satu Mare, Maramureš i Bistrica Nasaud) u kojima se procenat mađarskog življa kreće od 20 do 30 odsto.

Taj se deo Transilvanije nekada zvao „Partijum”. Za razliku od Sekujske zemlje, on izlazi na rumunsko-mađarsku granicu. Spajanjem Partijuma i Sekujske zemlje obnovila bi se teritorija takozvane Severne Transilvanije, koja je Bečkim diktatom iz 1940. bila oduzeta od Rumunije.

Ovo što se sada dešava naziva se ovde „novom erupcijom rumunskog Kosova”. U jednom komentaru objavljenom u elektronskom izdanju dnevnika „Gandul” tvrdi se da „šurovanje sa iredentistima iz UDMR-a vodi Rumuniju da krene putem raspadnute Jugoslavije”.

Mađarski autonomaši iz Transilvanije otvoreno govore o potrebi da imaju svoju vladu, svoj parlament, grb, zastavu i budžet. Ako se njihovi zahtevi ne udovolje oni će, kako je izjavio predsednik UDMR-a Kelemen Hunor, izaći na ulice. Pojavile su se i pretnje „građanske neposlušnosti”. „Ići ćemo do kraja...”

Rumunska politička opozicija upozorava na to da su predsednik Basesku i njemu verna vladajuća stranka (PDL), čiji je rejting naglo opao zbog politike štednje i osiromašenja narodnih masa, pribegli „rasprostranjivanju nacionalističkog virusa” koji uvek „pali”.

Lider Nacionalnoliberalne stranke Krin Antonesku ide dotle da tvrdi da se Basesku dogovorio sa mađarskim premijerom Viktorom Orbanom da se u Rumuniji izazove „nacionalistička buka” i da u njenim mutnim vodama Baseskuove pristalice pobede na lokalnim i parlamentarnim izborima 2012.

Milan Petrović