Od našeg stalnog dopisnika
Brisel,  2.  marta – Dan uoči zvaničnog predstavljanja Nove strategije EU za održivi rast i radna mesta, nazvanom „Nova evropska strategija 2020” Briselom se pronela vest da je Angela Merkel, nemački kancelar, pisala Žoze-Manuelu Barozu i iznela sumnje svoje vlade povodom nacrta strategije. Prema nacrtu Nove strategije 2020, koju će Barozo sutra predstaviti, Evropska komisija predlaže uvođenje šema takozvanog nadzora država i povezivanje programa fiskalne stabilizacije sa većim ulaganjima u nauku i obrazovanje.

EU je postavila konkretne ciljeve kao što su povećanje stope zaposlenosti stanovništva starosti od 20 do 64 godine sa sadašnjih 69 odsto na ne manje od 75 odsto i povećanje ulaganja u istraživanja i razvoj sa 1,9 odsto BDP EU na tri odsto. „Da bi se ovo postiglo izveštaji i ocene 'Evrope 2020' i Pakta za stabilnost i rast biće rađene istovremeno da bi se sredstva i ciljevi usaglasili”, navedeno je u nacrtu strategije.

Prema navodima nemačkih izvora Berlin zazire od povezivanja strateških ekonomskih ciljeva u skladu sa zahtevima Pakta za stabilnost i rast, jer bi to učinilo da fiskalni nadzor bude „nepotrebno politički”. Merkelova je izrazila sumnje u svrsishodnost postavljanja specifičnih ciljeva državama pojedinačno, jer nije sigurna da su vlade kadre da direktno utiču na ciljeve i da su ciljevi dostižni za nekoliko godina. Zapažanja koja je iznela EK da su zemlje EU u sve većoj zavisnosti „a naročito one u evrozoni” i da su nedavni događaji u Grčkoj potvrdili da „reforme ili njihov izostanak u jednoj zemlji utiču na mogućnosti svih drugih” nisu se dopala Berlinu.

Bez saglasnosti Nemačke, najjače evropske ekonomije, Nova strategija nema izgleda na uspeh. Od Nemačke u Briselu očekuju da ključno doprinese i pomogne drugim članicama evrozone i EU da se izbave iz velikih finansijskih teškoća. Merkelova je suočena sa snažnom opozicijom kod kuće u vezi s fiskalnom pomoći Grčkoj ili bilo kojoj drugoj članici EU. Nemački izvori tvrde da je glavni razlog zabrinutosti Merkelove da bi usklađivanje država članica EU sa zahtevima Pakta za stabilnost i rast moglo dovesti zemlju u rizičnu situaciju pod izgovorom da podstiče rast.

U suštini Nove strategije koja se još naziva plan za inovacije Unije, predviđeno je da nacionalne vlade poboljšaju saradnju između industrije i univerziteta i tako učine Evropu poželjnom lokacijom za razvoj novih proizvoda. Vlade država članica treba da osiguraju dovoljan priliv novih naučnika i inženjera, ali i da obezbede poreske podsticaje za finansiranje istraživanja i razvoja. U prvim negativnim reagovanjima koja su došla iz stručnih krugova navedeno je da je „to previše jednostavno da dovodi u zabludu” i da pojačano finansiranje istraživanja i razvoja ne garantuje ekonomski rast.

Nova strategija je zamena za Lisabonsku agendu iz 2000. godine koja ipak nije učinila EU „najdinamičnijom svetskom ekonomijom zasnovanom na znanju”, kako je glasio proklamovani cilj. Jednom od najvećih slabosti Lisabonske strategije smatra se slabo nadgledanje nacionalnih reformskih programa, pa je to ispravljeno u Novoj strategiji koja predviđa strog monitoring.

Lavovski deo evropskog budžeta i dalje odlazi poljoprivredi, a ako zbog toga bude trpeo razvoj novih tehnologija i čiste energije, EU će teško držati korak sa konkurencijom. Evropska komisija predviđa da će u trci za nove „zelene tehnologije” u narednih 10 godina biti potrebno povećati ulaganja EU za još 80 milijardi evra.

O Novoj strategiji, koju će uprkos svemu Barozo sutra predstaviti, biće vremena za razgovor i usaglašavanje do oktobra ove godine kada će o njenoj finalnoj verziji glasati Evropski parlament. Sledeća prilika za debatu i izmene teksta, kojih će sigurno biti, je u Briselu 25. i 26. marta na samitu EU.

V. Jokanović