Од нашег сталног дописника
Брисел,  2.  марта – Дан уочи званичног представљања Нове стратегије ЕУ за одрживи раст и радна места, названом „Нова европска стратегија 2020” Бриселом се пронела вест да је Ангела Меркел, немачки канцелар, писала Жозе-Мануелу Барозу и изнела сумње своје владе поводом нацрта стратегије. Према нацрту Нове стратегије 2020, коју ће Барозо сутра представити, Европска комисија предлаже увођење шема такозваног надзора држава и повезивање програма фискалне стабилизације са већим улагањима у науку и образовање.

ЕУ је поставила конкретне циљеве као што су повећање стопе запослености становништва старости од 20 до 64 године са садашњих 69 одсто на не мање од 75 одсто и повећање улагања у истраживања и развој са 1,9 одсто БДП ЕУ на три одсто. „Да би се ово постигло извештаји и оцене 'Европе 2020' и Пакта за стабилност и раст биће рађене истовремено да би се средства и циљеви усагласили”, наведено је у нацрту стратегије.

Према наводима немачких извора Берлин зазире од повезивања стратешких економских циљева у складу са захтевима Пакта за стабилност и раст, јер би то учинило да фискални надзор буде „непотребно политички”. Меркелова је изразила сумње у сврсисходност постављања специфичних циљева државама појединачно, јер није сигурна да су владе кадре да директно утичу на циљеве и да су циљеви достижни за неколико година. Запажања која је изнела ЕК да су земље ЕУ у све већој зависности „а нарочито оне у еврозони” и да су недавни догађаји у Грчкој потврдили да „реформе или њихов изостанак у једној земљи утичу на могућности свих других” нису се допала Берлину.

Без сагласности Немачке, најјаче европске економије, Нова стратегија нема изгледа на успех. Од Немачке у Бриселу очекују да кључно допринесе и помогне другим чланицама еврозоне и ЕУ да се избаве из великих финансијских тешкоћа. Меркелова је суочена са снажном опозицијом код куће у вези с фискалном помоћи Грчкој или било којој другој чланици ЕУ. Немачки извори тврде да је главни разлог забринутости Меркелове да би усклађивање држава чланица ЕУ са захтевима Пакта за стабилност и раст могло довести земљу у ризичну ситуацију под изговором да подстиче раст.

У суштини Нове стратегије која се још назива план за иновације Уније, предвиђено је да националне владе побољшају сарадњу између индустрије и универзитета и тако учине Европу пожељном локацијом за развој нових производа. Владе држава чланица треба да осигурају довољан прилив нових научника и инжењера, али и да обезбеде пореске подстицаје за финансирање истраживања и развоја. У првим негативним реаговањима која су дошла из стручних кругова наведено је да је „то превише једноставно да доводи у заблуду” и да појачано финансирање истраживања и развоја не гарантује економски раст.

Нова стратегија је замена за Лисабонску агенду из 2000. године која ипак није учинила ЕУ „најдинамичнијом светском економијом заснованом на знању”, како је гласио прокламовани циљ. Једном од највећих слабости Лисабонске стратегије сматра се слабо надгледање националних реформских програма, па је то исправљено у Новој стратегији која предвиђа строг мониторинг.

Лавовски део европског буџета и даље одлази пољопривреди, а ако због тога буде трпео развој нових технологија и чисте енергије, ЕУ ће тешко држати корак са конкуренцијом. Европска комисија предвиђа да ће у трци за нове „зелене технологије” у наредних 10 година бити потребно повећати улагања ЕУ за још 80 милијарди евра.

О Новој стратегији, коју ће упркос свему Барозо сутра представити, биће времена за разговор и усаглашавање до октобра ове године када ће о њеној финалној верзији гласати Европски парламент. Следећа прилика за дебату и измене текста, којих ће сигурно бити, је у Бриселу 25. и 26. марта на самиту ЕУ.

В. Јокановић