Свет

Нова година почиње с пролећем

Вече уочи 21. марта бахајистичка верска заједница, која броји пет милиона људи, почиње новогодишње славље Вртови око бахајистичког храма у Хаифи одушеве сваког посетиоца

Од нашег специјалног извештача
Хаифа, 20. марта
– Први дан пролећа на северу Израела неће бити само још један почетак радне недеље, већ и празник за припаднике бахајистичке вере који прослављају Нову годину према бахајистичком календару, познатом и као Бадијев календар. Ова верска заједница која у свету има више од пет милиона верника, а чије се једно од светилишта налази у Хаифи, прославиће на обронцима брда Кармел Нахароз, што на персијском значи „нови дан”, Нову годину.

За разлику од хришћанског, јеврејског или муслиманског календара, бахајистички календар има 19 месеци, сваки са по 19 дана, при чему је број 19 за бахаје симболички и историјски важан. Ова монотеистичка религија заснива се на учењима пророка Баба и Бахаулах, чије темељне идеје су да је човечанство јединствена раса и да ће једног дана доћи до уједињења у једну јединствену заједницу. Бахаулах, иначе Иранац чије име на арапском значи Слава бога, проповедао је својим ученицима да постоји само један бог који се помало открива човечанству, преко пророка, тако да бахаји сада сматрају да су Баб и Бахаулах последњи у низ таквих пророка.

Према речима Батје Литмановиц, бахаји који живе у Хаифи су препознатљиви по томе што су то, као по правилу, изузетно учтиви људи који у миру живе с Јеврејима, Арапима и осталим грађанима.

„Дванаест принципа бахајизма су интересантни јер, између осталог, инсистирају на једнакости мушкараца и жена”, са смешком напомиње Батја Литмановиц, Јеврејка која у свом породичном стаблу, како каже, има и арапске крви, при чему са поносом истиче како у Хаифи складно заједно живе и Јевреји, и Арапи, и Бахаји, и Друзи, и Руси...

Према њеним речима, бахајци верују у процес континуираног откровења признајући као своје и пророке других религија.

„Они историју своје религије тумаче као сталну појаву нових пророка, тако да поштују и Адама, Ноја, Заратустру, Кришну, Аврама, Мојсија, Буду, Исуса Христоса и Мухамеда. Бахајци, међутим, не посматрају своју религију као комбинацију других религија, већ као посебну верску традицију са својим сопственим светим писмом, учењима и историјом”, објашњава Батја Литмановиц основне карактеристике ове синкретичке вере. Она додаје да су вртови, који окружују бахајистички храм у Хаифи где је су смештене мошти пророка Баба, задиве сваког иако они немају никакво религијско значење.

Прослава бахајистичке Нове године се одржава, како у Хаифи, тако и широм света, при чему око пет милиона верника улазак у нову годину прославља спиритуалним молитвама, музиком, плесом уз богату трпезу.

Прослава Нове године почела је вечерас будући да бахајима дан почиње заласком сунца. Специјалитети персијске кухиње налазе се на столу бахаја који су деветнаестог дана последњег месеца у години (према њиховом календару) били на строгом посту уздржавајући се у потпуности од хране и пића. Они се овом дану веома радују проводећи га с породицом на слављима и ван свог дома, док обичаји налажу да се на сто симболички ставе и воће, обојена јаја, света књига и огледало.

Осим тога, на овај дан спремају се и специјална новогодишња јела као што је сабзи поло махи, што је заправо пиринач са зеленом боранијом сервиран уз рибу, а ту је рештелах поло или пиринач куван с кнедлама. Ова науруз храна представља својеврсну симболику која би требало да им, према веровањима, донесе срећу и успех у животу.

Бахаје је, од самих почетака, прогањала држава исламским законодавством, а то је и данас присутно, нарочито у Ирану. Иначе, овај празник прославаљају и Иранци као и зороастријанска заједница.

Н. Радичевић

објављено: 21/03/2010

Последњи коментари

Ex yu  | 21/03/2010 18:02

Gde su ovde Srbi? Kako ih nema.

Sami  | 21/03/2010 20:21

Bahije....izvodjaci prljavih politickih poteza prema Iranu...i nista vise.

A M | 22/03/2010 14:20

Kalendarska pitanja spadaju u isključivo u nadležnost astronomije. Sve drugo su konvencije, tradicija, običaji, religiozni i politički motivi. Dovoljno se podsetiti internacionalnih (rimskih) naziva meseci, pa da se bez velikog naprezanja zaključi da je nekad mart bio prvi mesec, jer se tada sedmi nazivao septembaar, osmi oktobar, deveti novembar...Eh, Milankoviću, bio si genije svetsko formata za kalendar i računanje vremana, ali Te niko nije slušao! U Aziji svaki narod ili sekta broji vreme prema svojim potrebama.