Од нашег дописника
Вашингтон, 10. јула – Американци се са носталгијом сећају „интервенције у Југославији 1999” кад је пореде са „фијаском у Ираку”, каже Дејвид Гибс који у својој новој књизи (изашлој ових дана у издању Вандербилт јуниверсити преш) „Хуманитарна интервенција и уништење Југославије” разбија владајуће америчке заблуде о моралним и хуманитарним вредностима бомбардовања Југославије. Професор политичких наука и историје на Универзитету у Аризони, Гибс је до својих закључака дошао на основу „исказа сведока тужилаштва на суђењу (у Хашком трибуналу) Слободану Милошевићу, података из дебата у парламентима Француске, Британије и Холандије, као и мемоара међународних учесника конфликата на Балкану”. У свим тим документима, сукоби на Балкану су приказани на комплекснији начин од црно-беле слике каква је приказана америчкој јавности. „Из парламентарне расправе у британском парламенту 2000. произлази да су америчким војним анексом, којим се тражио неограничени улаз мировних снага у Србију и остатак Југославије, укључив и Косово, ’избушени’ мировни разговори тако да је рат постао неизбежан”. Професор Гибс је за читаоце „Политике” издвојио најзанимљивије делове из своје нове књиге у којима побија овдашње званичне ставове о „добром косовском рату” као примерном моделу за све будуће интервенције. Преносимо део у коме са научног становишта образлаже зашто су митови о добром НАТО-у – америчком рату погрешни. „Мит број један: НАТО је отпочео кампању бомбардовања тек када су сви напори да се избегне рат и да се дипломатским путем постигну циљеви на Косову, исцрпљени. До рата је дошло зато што је Милошевић одлучно одбијао дипломатско решење.

У ствари, пише Гибс, данас је познато и доказано, да је Милошевић био отворен за дипломатско решење. У октобру 1998. потписао је серију међународних споразума по којима се успоставља примирје а Срби повлаче највећи број својих трупа са Косова. Такође се сложио да се на Косову распореди међународна верификациона мисија како би надгледала повлачење српских трупа. Ови споразуми су усаглашени посредством америчког дипломате Ричарда Холбрука…

Холбруков споразум је међутим пропао, јер су се борбе између српских и албанских снага наставиле и појачале крајем 1998. У то време владало је мишљење да су Срби криви што је споразум избушен. Данас, међутим, знамо да то није тачно и да су Албанци проузроковали пропаст споразума. Доказе за овакву тврдњу Гибс извлачи из бројних докумената са Хашког процеса Милошевићу и парламентарних сесија у европским престоницама: „Генерал Клаус Науман, немачки официр који је одиграо значајну дипломатску улогу у то време (и који је потом учествовао у рату НАТО-а 1999). као кључни сведок тужилаштва на суђењу Милошевићу 2002, рекао је: „Југословенске власти испоштовале су споразум са Холбруком… Мислим да је заиста потребно да им се ода признање. Није било лако повући 6000 припадника полиције за само двадесет четири часа, али они су успели”. Науманове ставове подупире Независна међународна комисија за Косово која је у извештају 2000. закључила: Србија је спровела Холбруков план и повукла своје трупе. Пропаст Холбруковог споразума, изазвали су , како пише Гибс, припадници ОВК. „Они су српску уздржаност искористили као прилику да отпочну нову офанзиву. О томе говори и интервју генерала Наумана „Би-Би-Сију”, праћен транскриптима са тајног састанка НАТО-а.

Следио је Рамбује… По Гибсу, који је закључке свог истраживања доносио искључиво на основу верификованих докумената, Милошевић је пристао практично на све захтеве који су му постављени у Рамбујеу.

Истина је постала доступна тек после бомбардовања и то на саслушању у британском парламенту: „Некадашњи министар одбране Џон Гилберт, човек број два у британском Министарству одбране, задужен за прикупљање обавештајних података, подржавао је рат. Он је свакако извор коме се може веровати… Говорећи о мотивима преговарача у Рамбујеу, он је рекао:

… Дошли смо били до те тачке да су поједини људи веровали да нешто (против Србије) мора да се уради, тако да су једноставно провоцирали сукобе”. Што се тиче мировних услова, Гилберт тврди да „Милошевић никако није могао да их прихвати” и да су они били срочени са тим циљем.

Низ других детаља обрађено је у његовој новој књизи о разарању Југославије, која је објављена 15. јуна, за коју стручни приказивачи кажу да „нуди снажно ново објашњење балканских ратова у последњој деценији прошлог века”. (Сутра: „Лажна слика о добрим и лошим момцима”).