Од нашег дописника

Атина – Грци су у шоку после обелодањивања нових мера штедње које захтева „тројка” међународних кредитора (Европска комисија, Европска централна банка и Међународни монетарни фонд). Чак петнаест тачака које треба реализовати у наредних шест месеци или – нема нових кредита.

Уз претходно испуњавање главног услова –  писмене потврде коалиционих партнера да ће и после избора поштовати све договоре са европским кредиторима. А све то под условом да се у току викенда успешно заврше преговори грчке владе са приватним кредиторима око услова отписа дела дуга.

„Тројка” захтева нове мере штедње у јавном сектору и беспоговорно отпуштање 150.000 државних службеника, потом од 1. јануара ретроактивно повећање вредности некретнина за 25 одсто, дакле, и нови порези у истој вредности који ће се као „харач”, како га овде називају, наплаћивати преко рачуна за струју. Инсистира се на смањењу тзв. супсудијарних пензија, плата у банкама, приватном сектору и говори се о смањењу од 20 до 40 одсто, зависно од затеченог стања.

На тај начин, експерти ЕУ, ММФ и ЕЦБ траже да се уштеди 3,5 милијарди евра, као и још 2,1 милијарду кроз смањење трошкова у сфери здравства и одбране. До краја године мора да се реализује продаја дела државне имовине у висини од 3,9 милијарди евра, изврши рекапитализација банака, спроведе такозвана либерализација професија, односно да се адвокатура, бављење инжењерским пословима, апотекарство, брокерски послови и још читав низ занимања учине доступни свима са потребном квалификацијама.

„Тројка” је као најважнији задатак грчкој влади оставила борбу са корупцијом и моменталну примену свих закона донетих у овој области. Дакле, решавање проблема избегавања плаћања пореза и енергичну контролу пословања свих фирми, укидање свих пореских олакшица. Један од доказа „тројки” да се нешто ради у тој области јесу свакодневна хапшења оних који су до сада били недодирљиви а који дугују држави порез од неколико милиона евра.

Шокираној јавности јуче је саопштено да су са „тројком” остали да се договоре још неки технички детаљи и да, ипак, како је то, не зна се на основу чега, изјавио званични владин представник за штампу Пантели Капсис, неће бити нових пореза. Да све још није завршено указују непотврђене информације да ће тринаеста и четрнаеста плата, против чега се синдикалисти на преговорима лавовски борили, ипак бити укинуте.

Премијеру Лукасу Пападимосу на кога Европа, очигледно, рачуна на дужи период, бар до септембра, током викенда предстоји најтежи део посла: сагласност свих партија у коалиционој влади.

Нова демократија је већ изразила неслагање са неким од нових мера штедње. Уз то, њихов „непослушни” лидер Антониос Самарас управо се вратио из посете Москви са „новим ветром у једрима”. Са домаћинима је обновио, за време Јоргоса Папандреуа заборављене односе са Москвом, и од премијера Владимира Путина добио уверавања да је Русија заинтересована за учешће на приватизационим тендерима, великим инфраструктурним пословима као што су луке и аеродроми. Уосталом, ту је и почетак изградње гасовода „Јужни ток”.

Преостала два коалициона партнера, ПАСОК и ЛАОС, иако желе да изгледају лојални Пападимосу, много више се баве рачуницом како поправити позиције на ванредним изборима. Папандреуов ПАСОК потреса озбиљна криза чији су саставни део и ограђивање неких чланова од меморандума о мерама штедње које је, као услов за добијање европских кредита, потписала тадашња влада. Све су гласнији они који себе доживљавају као будућег лидера ПАСОК-а и виде се у трци за премијерску фотељу.

Међу партијама је све очигледнија зебња да би Пападиомос могао да остане премијер и на дужи рок од планираног, на шта указују испитивања јавног мњења али и расположење западних партнера, пре свега кредитора.

Да европски кредитори нису спремни на даље уступке, иако на Грчку гледају као на „посебан случај” у коме је „избегавање банкрота у општем интересу”, сведочи изјава Жан-Клод Јункера, премијера Луксембурга.

„Уколико желе нове кредите, партије морају да ставе потпис. У противном, споразум о пакету европске помоћи биће – замрзнут”, рекао је Јункер.

Јасмина Павловић-Стаменић