Економски аналитичари који су својевремено процењивали да ће светска економска и финансијска криза имати облик слова W, судећи према дешавањима на берзама протеклих дана, били су у праву. Штавише, страхује се да би нови талас кризе економске рецесије могао да буде много погубнији од претходног. Наиме, 2008. године је дошло до пропасти тржишта некретнина у САД и једне инвестиционе банке, а сада би прави економски цунами могао да изазове финансијски крах треће и четврте економије еврозоне – Италије и Шпаније.

Да ситуација са дужничком кризом у Европи измиче контроли сведочи и то што су водећи медији почели из минута у минут да прате дешавања на светском тржишту, а на то су, упркос сезони годишњих одмора, приморани и светски лидери попут француског председника Николе Саркозија, који је на одмору на Азурној обали.

Како преноси Ројтерс, он је јуче телефоном разговарао о европској дужничкој кризи са премијером Шпаније Хосеом Луисом Сапатером и немачком канцеларком Ангелом Меркел, која се налази на одмору у италијанском делу Алпа.

Забринутост Европљана јуче је нагло порасла јер су акције на Лондонској и Франкфуртској берзи драстично пале, док су камате на италијанске обвезнице са роком доспећа од десет година јуче порасле изнад оних на еквивалентне шпанске обвезнице први пут од маја 2010, што се тумачи као јасан знак да улагачи сматрају да је италијанска привреда у великим проблемима.

Раст камате на државне обвезнице условило је и то што су порасли трошкови задуживања за Италију и Шпанију. Штавише, приноси на италијанске и шпанске државне обвезнице сада износе више од шест одсто и веома су близу нивоу који је навео Грчку, Португалију и Ирску да затраже финансијску помоћ од Европске уније и Међународног монетарног фонда. Међутим, у овом случају страховања су много већа, јер би Италији и Шпанији била неопходна знатно већа „финансијска инјекција” него што су је добиле ове мање економије.

Осим тога, постоји и забринутост да ће Рим и Мадрид ући у својеврсни зачарани круг у којем ће страховања на тржишту да ће банкротирати изазивати стални раст каматних стопа на њихове обвезнице, а више камате директно повећавају њихове јавне дугове и самим тим одвраћају све нове инвеститоре у њихове економије.

Очигледно из страха да ће их међународне агенције за кредитне рејтинге „угурати” у овај зачарани круг, италијанске власти су јуче упале у канцеларије „Мудиза” и „Стандард и Пурса” у Милану и заплениле им документа, под оптужбом да су ове америчке рејтинг агенције повезане са „неуобичајеним” изменама вредности акција на италијанском тржишту.

Иначе, главни италијански берзански индекс ФТСЕ МИБ у четвртак је потонуо више од пет одсто, иако је дан раније италијански премијер Силвио Берлускони, прво у парламенту, а затим пред представницима бизниса и синдиката, рекао да се, по његовом мишљењу, „ситуација на тржиштима неће погоршати”.

„Власти Италије упадима у просторије ’Мудиза’ и ’Стандарда и Пурса’ покушавају да провере да ли се те агенције у свом раду придржавају италијанских прописа”, изјавио је Карло Марија Капистро, шеф локалног тужилаштва.

Тужилаштво је тражило и да му се достави документација о регистрацији „Мудиза” и „Стандарда и Пурса” за рад на финансијском тржишту Италије, док су ове две угледне рејтинг агенције одбациле све оптужбе и саопштиле да је претрес извршен без икаквих основа.

Упад у просторије рејтинг агенција само повећава већ постојећу затегнутост између америчких агенција за рејтинге и влада држава чланица еврозоне, које их оптужују да често без одговарајућих аргумената смањују кредитне рејтинге посрнулих европских економија, што директно повећава њихове дугове.

Дан раније је због стрепњи око дужничке кризе у ЕУ, али и претњи да ће САД поново да падне у рецесију, и најважнији амерички берзански индекс „Дау Џонс” ослабио највише још од финансијске кризе 2008. године. Ипак, јуче су објављени резултати о запослености у САД, који су много бољи него што се очекивало, тако да је дошло до извесног опоравка најважнијих берзанских индекса.

„Ако не буду предузете праве мере, нова криза неће нанети ништа мању штету од недавног финансијског колапса”, указао је професор економије на Универзитету Харвард и виши научни сарадник Хуверовог института Роберт Баро, у чланку објављеном у лондонском „Фајненшел тајмсу”.

Н. Радичевић

-----------------------------------------------------------

О еврообвезницама до краја године

Брисел – Европска комисија ће до краја године објавити извештај о могућности емисије еврообвезница за које би гарантовале чланице еврозоне, изјавио је јуче европски комесар за економска и монетарна питања Оли Рен, преноси Танјуг. Он је у изјави за радио Би-Би-Си рекао да ће Европска комисија, у потрази за решењима проблема дужничке кризе која угрожава седамнаесточлану еврозону, озбиљно размотрити идеју издавања еврообвезница.

Идеја да земље са бољим кредитним рејтингом од презадужене Грчке издају еврообвезнице и гарантују за њих већ дуго је присутна у европским круговима, што би био један од начина за помоћ званичној Атини и другим чланицама еврозоне са финансијским проблемима. Спровођење те идеје ипак се показало мало тежим због противљења Немачке, највеће европске привреде, где многи сматрају програм емисије обвезница још једним начином да званични Берлин новцем својих пореских обвезника финансира друге чланице ЕУ, које нису поштовале правила која би њихове привреде одржала на здравим ногама.