Meni

Свет

Новине спасавају њихова интернет издања

Будућност новина је у уској специјализацији новинара, „универзални стручњаци” немају шта да траже у озбиљним новинама

Јасен Засурски

Од нашег дописника
Москва, 28. октобра – Озбиљне новине неће никад нестати, али хоће сјајни часописи који су преплавили медијско тржиште, тврди Јасен Засурски, легенда руског новинарства, професор журналистике на Московском универзитету Ломоносов, одговарајући тако на све чешћа, готово панична предвиђања смрти „папирних” новина. Тренутно новинари који желе да зараде иду на телевизију или у гламурозне часописе. Али то ће проћи. Долази време озбиљних новинара, аналитичара који мисле својом главом. Новине се окрећу мислећим људима.

Засурски ових дана слави свој осамдесети рођендан, што је повод за читав низ манифестација (на којима је неизбежна дискусија о стању у новинарству данас) у част барда који је пола века био декан факултета, а данас је његов председник и предаје четири предмета.

Ова економска криза није прва коју је професор запамтио и зато тврди да је она донела непријатности новинама, али их неће уништити. Нестаће оне новине које су увек биле нерентабилне и које су зависиле од подршке својих власника или групе која их је подржавала због политичких интереса. Осталима предвиђа бољу будућност јер излазак из кризе подразумева обнављање привреде, а то значи да ће поново бити реклама и пара за новине. Он подсећа да је тридесетих година Совјетски Савез био у кризи, али да се после тога појавио читав низ нових издања. Исто се догодило и на Западу у то време.

Најважнијом променом у новинарству за последње две деценије Засурски сматра „прелазак на дуализам” – штампано и електронско издање новина, што је добро јер електронска верзија стиже свуда и, у суштини, доприноси јачању бренда штампе.

Проблеме због смањења зараде од рекламе, који су тренутно велики, не треба драматизовати јер ће реклама увек постојати, а медији ће је у сваком случају имати, било у својој интернет верзији, било у штампаној. Доћи ће време кад ће приходи од рекламе на интернет издањима и у Русији, као што је већ случај у свету, превазилазити приходе штампане верзије, али у крајњем, новац се слива у исту кућу.

Оцењујући руске медије, Засурски истиче да су последњих година, у жељи да угоде оглашивачима, руски медији постали прилично једнострани. Посебно му смета што се врло мало пише о животу у иностранству просто зато што оглашиваче такве теме не занимају и они се у таквим новинама не рекламирају.

Новине имају будућност и она је управо у оној области којој се последњих година посвећује најмање пажње – у уској специјализацији новинара. „Универзални стручњаци” немају шта да траже у озбиљним новинама. За добре новине неопходне су озбиљне анализе, а њих могу да напишу само озбиљни новинари. Ту су новине у предности у односу на телевизију и Интернет. На телевизији све мора бити кратко речено и ту нема места ни за какву аналитику, док у новинама могу да раде прави стручњаци који неће да раде на Интернету. Не зато што не воле нови медиј, каже професор, већ зато што се тамо мање плаћа. Новине ће једине бити у стању да плаћају за квалитет и знање. А то знање им не даје само факултет него и радно искуство у медијима, што се свуда веома цени и све ће се више ценити.

Као пример Засурски наводи „Њујорк тајмс” у коме о економији пише лауреат Нобелове награде Пол Кругман. Уз то, он има и свој блог на сајту новина, што сигурно привлачи и нове читаоце.

Циљ новина не треба да буде да саопште информацију јер у томе не могу да се такмиче са Интернетом, па ни са телевизијом, иако је и она за данашња схватања спора.

Према речима чувеног професора, данас су у свету без премца „Њујорк тајмс” или „Франкфуртер алгемајне цајтунг”. Сви остали медији, укључујући и руске, мораће много да се потруде да би им се приближили. 

Љубинка Милинчић

---------------------------------------------------

Ко је Јасен Засурски

Засурски је рођен 1929. године, а од 1953. ради на факултету журналистике МГУ. Испратио је више од 22.000 студената. Аутор је више од триста научних радова, 17 уџбеника, 16 монографија, низа књига. Носилац је неколико ордена – „Знак почасти”, „Заслуга за народ” , „Црвене заставе”, златне медаље Унеска која носи име Махатме Гандија и бројних других.

објављено: 29/10/2009

Последњи коментари

ЗОРАН ШУНДИЋ | 28/10/2009 23:19

ФУТУРИСТИЧКА ГЛЕДАЊА ЈАСЕНА ЗАГУРСКОГ: одзвонило "универзалним позанавоцима" свега и свачега! Раније се у нас ван оквира журнализма говорило "универзалне незналице", што му излази на исто. Причало се, не без основа, да међу новинаре одлазе вечити студенти. И то је делимично тачно. Свашта се о новинарима приповедало...а они опстајали. Трају! Али ово са електроником у новинарству изазива велика нагађања, не од скоро. С тога се речи руског барда морају узети озбиљно. Утешно је то, да ће адаптивни да опстану и у другим облицима извештавања. Прилике у великим новинским кућама какав је нпр. "Њујорк тјмс", "вашингтон пост" и др. ни у Америци нису сјајне. "Њујорк тајма отпушта 100 новинара, јучерашња је вест. Одраз кризе и у овом друштвеном сегменту. Ја сам сада ван оквира редовног рада у новинама, каква је сутуација са реминтендама у штампаним издањима, могу само да наслућујем. Но поуздано знам да је продаја на киосцима у паду. Све више читалаца отвара интернетска издања. О Руперту Мардоку и његовој издавачкој империји нема поузданих вести... Оно, пак, што у овој вести из Москве може да осоколи, јесте изјава професора Загурског који тврди да ће штампана реч да добије на значају, ангажовањем писаца текстова - стручњака. И то је тако, зна се од раније, а сада је, ето, и потврђено од стране највишег ауторитета. Не може текст новинара општег образовања да се мери никада са текстом зналца из његове стручне области. О томе афирмативно казују и сарадници овог листа. Узмимо за пример: финансијског консултанта, економисту Небојшу Катића, историчара проф.Веселина Ђуретића, др. Петра Бокуна, војног аналитичара Мирослава Лазанског, Ђорђа Вукадиновића, Слободана Антонића, Цвјетићанина.... и других (мало је овде места за набрајање) све добрих познавалаца своје области и добрих стручних коментатора. Све у свему, полако пролази време читања ради основне информације, радије се читају текстови људи од поверења. А што се тиче облика и начина информисања, лако је прећи на електроник

dr.Nenad Vujić | 29/10/2009 15:18

Podeljena su mi osećanja. Tuga je prisutna mahom zbog istine da se u Srbiji jako mali broj naučnih radnika bavi medijima, štampanim naročito. Opet, sreća me prožima jer imamo potencijala za razvoj. Hvala Politici i dopisniku na ovakvim informacijama, to je prava eksluziva, to nijedna druga novina ne nudi... Delim mišljenje prof. Zasurskog, novine idu u razvoj čiji elementi odavno nisu nepoznati ali se zbog oštre konkurentske borbe otvoreno o tome ne govori. Tržišni modni vetrovi duvaju i medijskim prostorima pa posle trenda za kratkim vestima i novinama koje se mogu pročitati za 5 minuta kvalitet opet dobija na značaju. Budućnost sigurno pripada elektronskom izdanju, besplatnim novinama i kvalitetnim dnevnim novinama koje obiluju analitičkim tekstovima. Tabloidi će beležiti pad. Tržište Srbije ih nije imalo pa je zbog toga tražnja za njima bila veća nego u EU ali, posmatrano na duže vreme, nedostatak kvaliteta nijedan senzacionalizam nemože da nadomesti. Što se zaposlenih tiče biće isto kao i u svakoj drugoj delatnosti: nisu potrebni svi već samo najbolji. Politici se smeši srećna budućnost jer se kvalitet jedino u njenim stranama očuvao. I prošli i sadašnji glavni urednik su ljudi iz struke, sa potrebnim znanjem i iskustvom što se po finalnom proizvodu, novinama, najbolje vidi. Na pritiske kod formulisanja uređivačke politike i dalje treba računati a gajim nadu da će rast kveliteta novina i tekstova pratiti i rast prihoda novinara. Ipak, zarade novinara u Srbiji predstavljaju ozbiljnu uvredu ljudskom dostojanstvu.

За Ваш уређај постоји Андроид апликација, желите ли да је инсталирате?

Инсталирај Касније