Од нашег дописника
Скопље – Пред најављени наставак преговора за изналажење компромисног решења у спору између Атине и Скопља око имена Македоније , изнова је актуелизовано питање о референдумском изјашњавању грађана око прихватљивости тог новог имена.

Референдум као форму за прихватљиво преименовање Републике Македоније иницирао је премијер Никола Груевски, уз образложење да ће само тако моћи да буде легитимно прихватање новог имена.

Овај предлог је наишао на одобравање међу владајућим вмровцима али га не прихватају опозиционе политичке партије и Албанци. И једни и други сматрају да је референдум мач са две оштрице и да би се његов евентуални негативан исход далекосежно штетно одразио по будућност земље и међуетничке односе у њој.

Опозициона Демократска партија Албанаца Мендуха Тачија је тим поводом постојеће дилеме удвостручила изашавши са ставом да са евентуалним прихватањем новог имена мора да се гарантује посебност албанског идентитета у Македонији.

Тачи је дословно изјавио да Албанци никада неће дати сагласност за ново име уколико се држава идентификује само са македонским народом. Он сматра да би референдум, онако како га замишља премијер Груевски, пропао јер би на њему Албанци „изашли масовно и сигурно би гласали против, уколико ново решење не буде прихватљиво и за њих”.

Кад се дубље уђе у суштину Тачијевог упозорења, јасно може да се види да спор око имена са Грчком добија ново условљавање, односно обавезу организатора референдума да ново име Македоније мора да садржи одредницу која дефинише и статус Албанаца у преименованој држави.

И челници владајуће Албанске уније за интеграцију Али Ахметија су против референдума, али до сада нису изашли са образложењем зашто су против тога да се око компромисног имена изјашњавају и грађани Македоније.

Албански аналитичари се интензивно баве променом имена Македоније а већина је на становишту да око тога прво треба да буде постигнута сагласност између македонских и албанских партија а тек онда да се њихов став стави на референдумску проверу.

С обзиром на то да су из Брисела послати сигнали да би за све стране у спору и међународну заједницу било прихватљиво име „Северна Македонија”, упозорења која долазе из редова албанских партија у Македонији, ново име, било какво да буде, мора да одражава и етничку посебност македонских Албанаца.

Управо тај „мали услов” је кључни разлог што се у Бриселу противе да се евентуално преименовање Македоније потврди и изјашњавањем грађана на референдуму. Уосталом, и Тачи је у више наврата изјављивао да је „и међународна заједница против референдума” јер би његов негативан исход био повод новој међуетничкој кризи у Македонији.

Оно што је у целој овој причи извесно, свакако је да ће већ током овог месеца, посредством изасланика УН Метју Нимица, бити настављени преговори између Атине и Скопља око обострано прихватљивог решења за ново име Републике Македоније или БЈРМ, под којим је она примљена у Организацију уједињених нација.

Миле Раденковић