Evropski parlament u Strazburu

Od našeg stalnog dopisnika
Brisel, 14.  decembra – Poslednje ovogodišnje plenarno zasedanje Evropskog parlamenta i prvo od kada je na snazi Lisabonski ugovor započelo je juče u Strazburu istovremeno sa polučasovnim štrajkom upozorenja zaposlenih u EP koji traže povišice. Činovnici zahtevaju povećanje plata za 3,7 odsto, kao i njihove kolege iz Saveta EU i Evropske komisije, a to je oko 38.000 zahteva. Njihove plate su u rasponu od 2.550 evra za sekretarice do 17.700 evra za šefove odeljenja. Šefovi nekoliko država i vlada ocenili su ove zahteve neprimerenim.

Parlament je oštro osudio fizički napad na italijanskog premijera Silvija Berluskonija u Milanu, a Ježi Buzek, predsednik EP ocenio je da to nije smelo da se desi. Nekadašnja ministarka pravde u Francuskoj, a sada poslanik u EP Rašida Dati, odala se dok je iz sale razgovarala mobilnim telefonom sa prijateljem da „ne može više da podnese, ali da zaista ne može da podnese” trenutni posao. Ona je snimljena mikrofonom kamere kako govori  „mislim da će biti neke drame pre završetka mog mandata”.    

Prvi put, u skladu sa odredbama Lisabonskog ugovora, poslanici EP će odlučivati o budžetu za 2010. godinu. Glasanje o budžetu za narednu godinu predviđeno je za četvrtak, a najveći izazov biće da se obezbedi finansiranje druge faze plana za ekonomski oporavak. Plan je usaglašen i prihvaćen, ali potrebno ga je podržati sa oko 2,4 milijarde evra tokom iduće godine. U prvoj fazi tokom 2009. godine plan je koštao 2,6 milijardi evra.

Evropska komisija predložila je da budžet za 2010. godine bude 138,6 milijardi evra, od čega su 62 milijarde predviđene za projekte protiv nezaposlenosti, za obnovu infrastrukture i snaženje konkurentnosti. Parlament bi trebalo da usaglasi mikrofinansijske instrumente podrške za ljude koji budu ostali bez posla pomažući im da pokrenu sopstveni biznis.

Više od osam milijardi evra namenjeno je za pomoć državama izvan EU, od čega je oko 1,6 milijardi namenjeno fondovima IPA koje koristi i Srbija, što je povećanje od 4,5 odsto u odnosu na budžet iz tekuće godine. Fondovi za projekte protiv kriminala, ilegalnih emigracija i terorizma uvećani su za 16 odsto i za njih će biti izdvojeno milijardu evra. 

Kao i obično, polovina budžeta namenjena je poljoprivredi, a od toga će najveći procenat – 22 odsto – pripasti Francuskoj, 15 odsto Španiji, 14 odsto Nemačkoj, Italiji 12 odsto, devet Britaniji, a četiri Irskoj, dok ostalim državama preostaje 18 odsto. Nemačka, Francuska, Italija i Velika Britanija ulažu najviše novca u budžet EU, od 100 do 160 miliona evra svaka u periodu od 2007. do 2013. godine, što je dvostruko manje od onoga što dobijaju iz budžeta.

Sa novim većim ovlašćenima koja su im pripala Lisabonskim ugovorom, poslanici EP trebalo bi da utiču na veću transparentnost institucija EU, a u skladu s tim i da izglasaju rezoluciju pomoću koje će od Saveta EU i EK zatražiti da promene sadašnji pravilnik o pristupu dokumentima. To je jedno od obećanja koje je upućeno građanima tokom kampanje za primenu Lisabonskog ugovora.

Jedna od posledica „Lisabona” jeste i novih 18 poslanika EP čiji je mandat i dalje neoveren, tako da oni imaju samo posmatrački status, ali primaju punu platu i uživaju sve povlastice, od letenja prvom klasom do dnevnica za svaki radni dan proveden u sali za sednice. Svaka država mora da potpiše poseban protokol pre no što novi poslanici dobiju puna ovlašćenja, a to je proces koji će verovatno potrajati od dve do četiri godine. U međuvremenu oni će primati oko 100.000 evra godišnje i prava na naknadu mnogih troškova.

Na dnevnom redu biće i rasprava o novom planu akcije u Avganistanu i Pakistanu koji bi trebalo da uključi i nekoliko hiljada vojnika iz evropskih članica NATO-a, biće reči o situaciji na Bliskom istoku i u istočnom Jerusalimu. Tradicionalna nagrada „Saharov” za slobodu mišljenja biće uručena u sredu Olegu Orlovu, Sergeju Kovalevu i Ljudmili Aleksejevoj, članovima organizacije za zaštitu ljudskih prava.