Од нашег сталног дописника
Брисел, 14.  децембра – Последње овогодишње пленарно заседање Европског парламента и прво од када је на снази Лисабонски уговор започело је јуче у Стразбуру истовремено са получасовним штрајком упозорења запослених у ЕП који траже повишице. Чиновници захтевају повећање плата за 3,7 одсто, као и њихове колеге из Савета ЕУ и Европске комисије, а то је око 38.000 захтева. Њихове плате су у распону од 2.550 евра за секретарице до 17.700 евра за шефове одељења. Шефови неколико држава и влада оценили су ове захтеве непримереним.

Парламент је оштро осудио физички напад на италијанског премијера Силвија Берлусконија у Милану, а Јежи Бузек, председник ЕП оценио је да то није смело да се деси. Некадашња министарка правде у Француској, а сада посланик у ЕП Рашида Дати, одала се док је из сале разговарала мобилним телефоном са пријатељем да „не може више да поднесе, али да заиста не може да поднесе” тренутни посао. Она је снимљена микрофоном камере како говори  „мислим да ће бити неке драме пре завршетка мог мандата”.    

Први пут, у складу са одредбама Лисабонског уговора, посланици ЕП ће одлучивати о буџету за 2010. годину. Гласање о буџету за наредну годину предвиђено је за четвртак, а највећи изазов биће да се обезбеди финансирање друге фазе плана за економски опоравак. План је усаглашен и прихваћен, али потребно га је подржати са око 2,4 милијарде евра током идуће године. У првој фази током 2009. године план је коштао 2,6 милијарди евра.

Европска комисија предложила је да буџет за 2010. године буде 138,6 милијарди евра, од чега су 62 милијарде предвиђене за пројекте против незапослености, за обнову инфраструктуре и снажење конкурентности. Парламент би требало да усагласи микрофинансијске инструменте подршке за људе који буду остали без посла помажући им да покрену сопствени бизнис.

Више од осам милијарди евра намењено је за помоћ државама изван ЕУ, од чега је око 1,6 милијарди намењено фондовима ИПА које користи и Србија, што је повећање од 4,5 одсто у односу на буџет из текуће године. Фондови за пројекте против криминала, илегалних емиграција и тероризма увећани су за 16 одсто и за њих ће бити издвојено милијарду евра. 

Као и обично, половина буџета намењена је пољопривреди, а од тога ће највећи проценат – 22 одсто – припасти Француској, 15 одсто Шпанији, 14 одсто Немачкој, Италији 12 одсто, девет Британији, а четири Ирској, док осталим државама преостаје 18 одсто. Немачка, Француска, Италија и Велика Британија улажу највише новца у буџет ЕУ, од 100 до 160 милиона евра свака у периоду од 2007. до 2013. године, што је двоструко мање од онога што добијају из буџета.

Са новим већим овлашћенима која су им припала Лисабонским уговором, посланици ЕП требало би да утичу на већу транспарентност институција ЕУ, а у складу с тим и да изгласају резолуцију помоћу које ће од Савета ЕУ и ЕК затражити да промене садашњи правилник о приступу документима. То је једно од обећања које је упућено грађанима током кампање за примену Лисабонског уговора.

Једна од последица „Лисабона” јесте и нових 18 посланика ЕП чији је мандат и даље неоверен, тако да они имају само посматрачки статус, али примају пуну плату и уживају све повластице, од летења првом класом до дневница за сваки радни дан проведен у сали за седнице. Свака држава мора да потпише посебан протокол пре но што нови посланици добију пуна овлашћења, а то је процес који ће вероватно потрајати од две до четири године. У међувремену они ће примати око 100.000 евра годишње и права на накнаду многих трошкова.

На дневном реду биће и расправа о новом плану акције у Авганистану и Пакистану који би требало да укључи и неколико хиљада војника из европских чланица НАТО-а, биће речи о ситуацији на Блиском истоку и у источном Јерусалиму. Традиционална награда „Сахаров” за слободу мишљења биће уручена у среду Олегу Орлову, Сергеју Ковалеву и Људмили Алексејевој, члановима организације за заштиту људских права.