Španski premijer i američki prvi par na ovogodišnjem molitvenom doručku (Foto AFP)

Takozvana Familija tajanstvenija je od svih konzervativnih grupa ekstremne desnice u Americi. „Molitveni doručak”, koji se svakog prvog februarskog četvrtka održava u ogromnoj sali hotela „Hilton” blizu Dipon serkla je jedina javna manifestacija „Feloušip faundejšen”, ali ni u tim prilikama javnost ne uspeva da dođe do tačnih podataka kako su se zvanice iz sveta van Amerike tu našle: ko ih je pozvao, ko to plaća i koliko, po kom kriterijumu... I kako to da ipak ovaj ob(r)ed tradicionalno blagosilja američki predsednik, bio on republikanac ili demokrata, premda su ciljevi Familije suprotni postulatima na kojima je Amerika nastala kao država.

Liberalniji američki časopisi poput „Atlantik mantlija” i „Harpersa” ponekad i započnu temu o „Molitvenom doručku”, ali se vrlo brzo spotaknu o neprobojnost Familije, pa se ona tako i zaboravi. Jedini novinar koji je ikada uspeo da se uvuče u ovo versko bratstvo i tu proboravi nekoliko meseci, napisavši potom knjigu koju danas svi citiraju kao najkompletniji izvor autentičnih informacija, jeste Džef Skarlet. Delovi „Familije – tajnoviti fundamentalizam u srcu američke moći” izlazili su prethodno u njegovom matičnom časopisu „Harpers”, mesečniku poznatom po istraživačkom novinarstvu, a konkurencija je i taj povod iskoristila da pokrene pitanje etičnosti u profesiji. Da li je, komentarisale su kolege u velikim dnevnim listovima, u redu da se novinar predstavi kao sledbenik neke familije, samo da bi ušao u njene tajne i o tome obavestio javnost. Šta god da je odgovor na ovo večito pitanje, Džef Skarlet je boraveći u jednoj kući u blizini Vašingtona otškrinuo vrata „kluba hrišćanskih fundamentalista koji učvršćuje svoju mrežu u srcu američke moći (Kapitol hilu), drže i produbljuju svoje veze među desničarskim liderima u svetu i ljudima koji imaju novac i moć”.

Cilj pripadnika Božje armije, kako tvrdi Skarlet, „jeste da učvrste svoj duhovni trijumf, i poruše zid koji odvaja državu od crkve”. Za tu svoju svetu stvar, oni „mobilišu finansijski i politički moćne međunarodne ličnosti”.

Organizacija „Feloušip” drži sve konce u svojim rukama, ali se skriva iza senke kongresmena i „ohrabruje pogrešnu predstavu, da je „Molitveni doručak” zvanično organizovan od strane Kongresa, kaže autor knjige „Familija”.

Svojim članovima ova organizacija ne izdaje nikakve članske karte i traži od njih da ne daju izjave za javnost. Poslednja procena o broju američkih članova datira iz vremena Niksona, kada ih je bilo oko 20.000. Sedište Familije, kako po tvrđenju novinara članovi Feloušipa interno nazivaju svoju organizaciju, jeste Ivanvald, raskošni zamak blizu američke prestonice na obali Potomka, gde se povremeno pozivaju novi članovi na dodatno podučavanje. Njihova ideja vodilja je „nevidljiva svetska organizacija” koju vodi Isus Hristos. Pod tim podrazumevaju, po tumačenju Džefa Skarleta, da podsticaj za sve radnje mora da dolazi sa neba, pa „ako Isus nekog diktatora savetuje da ubije pola miliona ljudi, ovaj to mora da posluša”. Skarlet takođe tvrdi da Familija prezire demokratiju kao nebožju, populističku ideju.

Do prošle godine „siva eminencija” Familije i čovek čija je reč kada je o zvanicama za „Molitveni doručak” reč bila zakon, bio je Daglas Ko, poznat kao Dag Ko. On je, kako nam je rekao pre svog povlačenja, lično ranijih godina dolazio u Beograd i tu nalazio ličnosti koje će pozvati u „Hilton”. Zanimljivo je da se, kako tvrdi Barbara Erenrajh, autorka nekoliko dokumentarističkih knjiga o američkoj sirotinji, i Hilari Klinton približila Familiji, još dok je bila prva dama u Beloj kući. U svojoj autobiografiji Hilari Klinton opisala je Daga Koa kao dragog prijatelja koji joj je u teškim trenucima pružio duhovnu pomoć. Ona je jedna od znamenitih članica „Molitvenog doručka” i sa njega nikada nije izostala.

Dag Ko se, prema našim informacijama, prošle godine povukao. Ko sada zauzima njegovo mesto? Familija se sada dobro čuva novih prerušenih novinara.